Vazduh ponovo nezdrav

Simboli Beograda, kao što su Hram Svetog Save, „Beograđanka”, most na Adi, zgrada „Geneksa”... na koje inače puca pogled sa gradskih uzvišica poput Torlaka – juče se sa tog mesta nisu videli. Progutala ih je beličasta magla koja je, već smo navikli, jasan znak da je zagađenje u našem gradu povišeno.

Da je disanje potencijalno opasno, pokazala nam je i animacija čovečuljka tugaljivog lica koji je juče oko 14 časova sajtu „Beoeko” Gradskog zavoda za javno zdravlje pokazivao da je vazduh u trećoj kategoriji, odnosno samo „prihvatljiv”.

– Kod osetljivih grupa, odnosno starijih, dece, osoba sa oboljenjima srca i pluća mogu se javiti određene zdravstvene tegobe (najčešće pogoršanje već postojećeg oboljenja), ali se ne očekuju efekti na zdravlje zdravih osoba – stajalo je objašnjenje na ovom portalu. Uz to, preporuka je bila da se obrati pažnja i na simptome poput kašlja, otežanog disanja, lupanja srca…i da ukoliko se oni pojave, smanjimo naporne aktivnosti koje obavljamo napolju.

Ni aplikacija Sepa, Agencije za zaštitu životne sredine nije davala ništa optimističniju sliku. Po njihovim podacima, vazduh je na Mostaru i Novom Beogradu bio prihvatljiv, dok su centralne gradske opštine, Stari grad i Vračar bile u „crvenoj zoni”, odnosno sa oznakom za zagađen vazduh. U svim ovim delovima Beograda, aplikacija je beležila značajno povišene vrednosti PM2.5 i PM10 čestica.

Onima koji su se zabrinuli zbog podataka domaćih institucija,  informacije sa sajta „Er vižual” bile su dodatan i još veći razlog da se zatvore u kuću i ne promaljaju nos u začađeni grad.  Jer na rang listi portala koji u realnom vremenu ocenjuje kvalitet vazduha, naš grad je oko 14 časova bio na četvrtom mestu najzagađenijih gradova sveta. Gore nego u Beogradu, disalo se samo u Ulanbatoru, Delhiju i pakistanskom Lahoru. Sajt je preporučivao da se u našem gradu izbegava vežbanje napolju, drže zatvoreni prozori,uključe prečišćivači vazduha i nose maske kada izlazimo. Ako ništa, bar ovo poslednje nam nije teško palo, jer na maske smo ovih dana svakako prinuđeni.

Vazduh je, za razliku od „prihvatljivog” kakvim ga je procenio „Beoeko” na ovom sajtu jasno označen kao „nezdrav”.

I iako su juče sva tri uobičajena izvora za praćenje kvaliteta vazduha bila saglasna oko toga da vazduh nije dobar, nemoguće je ne primetiti razlike, odnosno to da je „Er vižual” poslovično prikazivao najgore stanje. Domaći stručnjaci međutim, odavno upozoravaju da u ovaj portal ne smemo baš slepo verovati.

–Na sajtovima koji koriste rezultate naših objavljenih rezultata merenja ne vidi se metodologija kojom se služe, te smo svedoci da ni naši rezultati nisu uvek prezentovani kao na sajtu Agencije. Zna se da su merenja jedini pouzdan podatak o meri zagađenosti i potrebno je veliko stručno i finansijsko angažovanje da se takva informacija pruži građanima. To država i radi finansirajući državnu mrežu za kvalitet vazduha– istakao je pre nekoliko dana Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine, poručujući da bi ipak trebalo da verujemo isključivo podacima zvaničnih institucija.
Kako tačno radi „Er vižual” nije najjasnije ni Andreju Šoštariću, stručnjaku Gradskog zavoda za javno zdravlje.

– Formalna metodologija za rangiranje gradova po kvalitetu vazduha ne postoji. Oni koriste neku metodologiju koju ja ne znam, kao što ne znam ni ko je izvor njihovih podataka niti na koji se način klasifikuje kvalitet vazduha. To se kod nas na sajtu jasno vidi, a mi koristimo kriterijume koje je propisala Evropska komisija. Zato pozivamo građane da se informišu na našoj internet stranici jer iza tih podataka ipak stoji kuća koja im je na usluzi već više od 70 godina –istakao je nedavno Šoštarić u razgovoru za naš list.

A. V.