Krupna stoka usred Voždovca

Iz dvorišta Zorana Živadinovića u Ulici Braće Jerković, više od pet decenija, šire se neprijatni mirisi štale i stajskog đubriva, koji u prolećnim i letnjim mesecima zadaju muku stanovnicima u komšiluku. Tako, u gradskom delu prestonice, na korak od „džungle na asfaltu” i saobraćajnih gužvi, uprkos svemu opstaje prava uzgajivačnica krupnihdomaćih životinja. Svako ko uđe u dvorište ima utisak da je u nekom selu ili na farmi, a ne u višemilionskom gradu.

Najvećih problema imaju stanovnici zgrade broj 115 kao i njihove najbliže komšije jer su tačno preko puta farme koja je na tom mestu više od pola veka, a po svoj prilici tu će i ostati.U ovom delu grada zabranjeno je držanje životinja, međutim zakoni nisu baš najprecizniji. Osim toga, Goran Živadinović, Zoranov sin, kaže da kada je počela izgradnja naselja, tadašnja gradska vlast je dozvolila da ovo neobično gradsko stočno gazdinstvo ostane.

– Da bi sagradili ovaj kraj, pedesetih godina, država je prvo pohapsila dedu i babu, a potom nasilno oduzela više od jednog hektara zemljišta na kom su sada zgrade i ova ulica. Tek tako i bez ikakve naknade su došli sa bagerima i premestili sve objekte nekoliko desetina metara i to o trošku Beograđana– objašnjava Goran.

Uključivši se u razgovor, njegov otac, Zoran kaže da je pokojni deda Milan imao dobre ideje, ali da ga niko nije slušao.

– Deda im je lepo govorio i čak predlagao da se štale podignu u tadašnjem selu Kumodraž, ali ništa od toga. Tek prošle godine uspeli smo da postignemo dogovor sa Opštinom da o njihovom trošku premestimo farmu, jer nismo mi krivi zbog ove situacije. Kupili smo plac u Pinosavi i to na 800 metara od njenog centra jer tako kaže zakon, ali sad opštinska vlast nema novca– priča za naš list Zoran.

Pomenuti problem uzgajanja stoke u ovom delu Beograda nije nimalo bezazlen. Kako smo nezvanično saznali, opštinari i veterinarski inspektori samo odmahuju glavom uz poznate komentare: „Nije u našoj nadležnosti”, a predsednik Voždovca Goran Lukačević kaže da su Živadinovićevi zahtevi nerealni i da on treba da plati premeštaj životinja i izgradnju kompletne infrastrukture u Pinosavi.

Za ovo Živadinovići neće ni da čuju jer „nisu oni krivi što svaka vlast radi kako joj se prohte” idodaju da „oni nisu došli u grad već je grad došao kod njih”.

Tatjana Živković, pomoćnik sekretara za inspekcijske poslove Skupštine grada, kaže sledeće:

– Pošto oni krše zakon, a zakonodavac nije bio najjasniji po ovom pitanju, mi smo 2005. godine jedino mogli da donesemo rešenje o izmeštanju životinja. Međutim, zbog nemogućnosti izvršenja rešenja, a Zoran i Goran Živadinović to neće da urade, donet je zaključak da taj posao uradi treće lice, to jest neka firma, ali ni ta „neka firma” ne može na silu da odradi posao. Pored toga zbog nedostatka propisa u delu koji se odnosi na pomenuti problem, svima su vezane ruke. Jednostavno to nije staro gvožđe koje ćemo baciti na otpad već konji, svinje, kokoške i patkekoje bi trebalo neko da nastavi da gaji.

Živadinovići su jednom platili kaznu zbog držanja stoke u gradu u iznosu od oko 200.000 dinara i – nastavili po svom.

------------------------------------------------------

Poseduju više od 500 životinja

Po rešenju Sekretarijata za inspekcijske poslove iz 2005. godine, stanje na imanju, koje se nije bitno promenilo, jeste sledeće: 50 kokošaka sa pilićima, 30 pataka sa pačićima, četiri kobile (sad ih je devet), dva pastuva lipicanera (jedan ovakav konj star 17 godina vredi više od milion evra) i jedno ždrebe, dva teleta, više od 100 svinja tovljenika, 300 koka nosilja i 35 krmača. Sve to poseduju Živadinovići u Ulici Braće Jerković na samo nekoliko metara od stambenih zgrada i linija 18, 25 i 50 gradskog prevoza.