Ako Tramp i ode, njegovi glasači ostaju

„Trampova vlada je kidnapovala decu”, „Da li će se Amerika raspasti?”, „Ako Tramp pobedi, uništiće demokratiju kakvu poznajemo”, „Sjedinjene Države: na ivici ambisa”, „Vreme je da se bira između republike i autokratije”, „Mislite da Amerika ne može da postane distopijska policijska država?”, „Može li Bajden da spasi planetu?” Ovo su samo neki od naslova u finišu američkih predsedničkih izbora koji bi trebalo da zastraše birače – ako ponovi pobedi Tramp, sledi kataklizma. Demokrate, najuticajnije redakcije i liberalni intelektualci toliko preteruju da su novembarske izbore između Trampa i demokratskog kandidata Džoa Bajdena predstavili kao pitanje života i smrti. Kad su emocije isuviše snažne, stvarnost je obično zamućena.

OPOZVANI AUTOKRATA: Mnogo je razloga da se kritikuje Tramp, ali su Demokratska stranka i njoj naklonjeni mediji prečesto birali da ga napadaju tamo gde za to ima najmanje razloga. Zato što znaju da je reč „autokrata” puna emotivnog naboja, Trampovi politički protivnici insistiraju na njegovom „autoritarizmu”. To je ispadalo prilično komično. Dok optužuje šefa Bele kuće da je uveo diktaturu, Demokratska stranka vlada u donjem domu Kongresa, gde redovno obara predsednikove predloge i zakone. Tramp je „diktator” koji je dozvolio da demokrate protiv njega povedu postupak za smenu i u Predstavničkom domu izglasaju njegov opoziv – „impičment”. Opozvan je, ali ne i osuđen i sklonjen sa funkcije zahvaljujući Senatu, gde vlada republikanska većina, koja ga podržava, ne iz straha, već zato što misli da i njoj to ide u prilog kod birača. Protiv njega je vođena i istraga specijalnog tužilaštva. Sudovi su često blokirali njegove uredbe. Gotovo da ne postoji nijedan ugledni američki medij koji svakodnevno ne piše sve najgore o njemu. Čak i da je to želeo, Tramp nije urušio američku demokratiju, podelu vlasti, sistem i institucije. Amerika je ostala najjača svetska sila i najbogatija zemlja na planeti. NATO je opstao, nije počeo treći svetski rat, niti je bačena nuklearna bomba, pa Bajden nema od čega da „spasava planetu”.

POREMEĆAJ SVESTI: Ako uzmete za ozbiljno sve što se piše i izgovara o Trampu, pomislićete da je šef Bele kuće lično kriv za nastanak rasizma u Americi, policijsko usmrćivanje Afroamerikanaca, virus korona, sukob sa Severnom Korejom, Iranom, Venecuelom, ali i sa saveznicima, kao i da od njega počinju američki problemi s imigracijom i zagađenjem vazduha. Čak se i nepovoljna vremenska prognoza nekako povezivala s njim. Od svakog Trampovog tvita pravila se „kubanska kriza”, kao da je tekst od 140 znakova ravan opasnosti od nuklearne bombe. I to je strategija Demokratske stranke – da zasnuje kampanju na hiperbolama. Ako sva zla ovog sveta svale na Trampa, rešenje je jednostavno – glasajte za Bajdena i sve će opet biti u redu. Uklonite uzrok i rešili ste sve svoje probleme. Cilj je bio da se i oni koji inače ne glasaju pojave na biralištima 3. novembra, ali su neki platili previsoku cenu postajući gotovo opsednuti Trampom. Pojedini konzervativni analitičari pišu da je taj deo populacije razvio „histerično ponašanje” koje se može uporediti još jedino s transom u koji su ljudi padali zbog „Bitlsa”, s tim što je bitlsomanija bila zasnovana na obožavanju, a trampomanija na mržnji.

SUNCE I DALjE IZLAZI NA ISTOKU: Kad je politički nekorektan njujorški milijarder pre četiri godine pobedio Hilari Klinton, liberalna elita je bila zaprepašćena. Sadašnje preuveličavanje Trampovog uticaja znači da se ni poslednje četiri godine nije napredovalo u razumevanju njegovih birača. U poremećaju svesti jednog dela javnosti, Tramp je Hitler, ali u realnosti, niti je američka demokratija ugrožena, niti je Bajden pokret otpora, već političar koji se bori za vlast. I kad bude došao drugi predsednik, u Americi će rasa ostati važna, policajci će biti laki na obaraču prilikom susreta s osumnjičenim Afroamerikancima, Vašington više neće hteti da finansira evropsku odbranu, a Volstrit će biti motor ekonomskih razlika. Unutrašnjost Amerike će i dalje tražiti da im se poslovi ne izvoze u Kinu i Meksiko. Dobar deo belaca i dalje će zahtevati da se smanji imigracija. I dalje će misliti da su postali stranci u sopstvenoj zemlji i da su manjine dobile isuviše prava. Milioni tih ljudi ostaće naoružani jer i nije Tramp taj koji im je stavio puške u ruke. Na prošlim izborima, za aktuelnog američkog lidera glasalo je skoro 63 miliona glasača. Iako ih je Hilari Klinton nazvala „vrednim prezira”, a Bajden „lošim ljudima”, oni neće nikud otići ni kad ode Tramp. I zato se sledećeg meseca ne održavaju Izbori, već samo još jedni izbori. Niti su podele u američkom društvu počele s Trampom, niti će se s njim završiti. Još su mu i polaskali.