Bajden u konfliktu interesa i zbog zeta

Liberali su zamerali Donaldu Trampu konflikt interesa i da je umanjivao opasnost od virusa korona, ali se sad suočavaju s optužbama da će porodica Džoa Bajdena profitirati ako demokratski kandidat dođe na vlast, i to baš na epidemiji kovida 19.

Bajdenov savetnik za zdravstvo i pandemiju je njegov zet, lekar s akcijama u brojnim medicinskim kompanijama koje se bave i terapijom za koronu. U slučaju da postane predsednik, kandidat demokrata bi mogao da vodi zdravstvenu politiku na kojoj će dr Hauard Krejn, suprug Bajdenove kćerke Ešli, moći direktno da zarađuje, piše „Politiko”.

Od početka pandemije, američka vlada je dala milijarde dolara proizvođačima vakcina, lekova i medicinske opreme. Bez obzira na to ko će biti šef Bele kuće, očekuje se da će administracija dotirati ovaj sektor dok traje zaraza. Koje firme će konkretno dobiti novac, postaje jedno od najinteresantnijih pitanja ako sledeći predsednik bude Bajden.

Dok su liberali optuživali Trampa da ne čini dovoljno da zaustavi infekciju, konzervativci bi novu demokratsku administraciju mogli da optuže da je preterano aktivna, odnosno da isuviše para troši tamo gde Bajdenova familija ima finansijski interes. Kako primećuju konzervativni analitičari, nije reč samo o novcu koji bi Krejnov biznis mogao da dobije od države, već i o tome da će firme povezane s njim postati privlačnije i privatnim investitorima ako dobiju slobodan prolaz do Avenije Pensilvanija.

Ešli Bajden se za 15 godina starijeg otorinolaringologa i plastičnog hirurga udala 2012. godine. Ova socijalna radnica je jedino dete koje nekadašnji potpredsednik ima sa sadašnjom suprugom Džil. Bajdenova prva supruga je poginula s njihovom kćerkom u saobraćajnoj nesreći 1972. U tom braku su dobili i sinove Hantera i Boa, a Bo je 2015. preminuo od raka.

O konfliktu interesa ove familije moglo je da se govori i za vreme prethodne administracije. Bajden je i kao potpredsednik promovisao zdravstvenu politiku u kojoj je njegov zet imao finansijski interes. Krejn je već tada posedovao akcije u oko 300 medicinskih firmi i ujedno savetovao američku vladu o zdravstvenim pitanjima. Tu je i slučaj Hantera Bajdena, koji je dobio unosno mesto člana upravnog odbora u jednoj od najvećih ukrajinskih gasnih kompanija nakon što je Obamina administracija podržala dolazak prozapadne vlade u Kijevu.

O tome se nije toliko govorilo dok Tramp prošle godine nije zatražio od ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da ispita Hanterovo poslovanje i navode da je Džo Bajden svojevremeno sprečio ukrajinsku istragu o malverzacijama u „Burismi”.

Tramp je mislio na činjenicu da je Obamina administracija pretila Kijevu da mu neće odobriti zajam od milijardu dolara ako ne smeni tužioca koji je istraživao ovu kompaniju. I, dok republikanci tvrde da je Vašington sprečio istragu zbog finansijskih interesa sina tadašnjeg potpredsednika, Bajden ističe da američki zahtev nije imao veze s Hanterom, već sa činjenicom da je pomenuti tužilac bio nesposoban da se izbori s korupcijom.

Podsećanje na ovu priču nije štetilo Bajdenu, koji je svejedno postao kandidat svoje partije za predsednika, ali je uzdrmalo Trampovu vladavinu. Liberali su optužili američkog lidera da je zbog obračuna s političkim protivnikom ugrozio nacionalnu bezbednost i odnose sa saveznicima, pa su protiv njega poveli opoziv u Kongresu. I pored toga što je Demokratska stranka, koja ima kontrolu nad Predstavničkim domom, glasala za Trampovu smenu, on je ostao na vlasti zahvaljujući republikanskoj većini u Senatu.