Pravda za dr Mariju

Niš – Duže od pet godina mlada doktorka Marija Stanković iz sela Donje Dragovlje u opštini Gadžin Han uzaludno je obijala pragove zdravstvenih ustanova od Subotice do Bujanovca, od Zlatibora i Kopaonika do Timočke Krajine.

Iako je svakodnevno tokom studija putovala po 40 kilometara na predavanja i vežbe od svog sela do Medicinskog fakulteta u Nišu i isto toliko nazad, bila je među najboljim studentima. Školovanje je završila s prosekom 9,57.

Studirala je uz veliko odricanje svojih roditelja, koji su sredstva za njeno školovanje namicali prodajući drva koja su dovlačili iz šume. Otac joj je smrtno stradao radeći ovaj težak i rizičan posao...Na početku epidemije kovida 19, Marija se prijavila da radi kao lekar volonter u seoskoj kovid ambulanti u Donjem Dušniku. Želela je da pomogne meštanima svog i okolnih sela.

O njenom slučaju, dok je mesecima radila kao volonter, živeći od skromne plate svog supruga i dečjeg dodatka za njihove dve devojčice, krajem ovog leta progovorili su mediji. Jednog prepodneva, dok je radila u kovid ambulanti u Dušniku, pozvali su je telefonom iz kabineta ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića. Ministar je lično upitao mladu doktorku da li bi želela da radi u policiji. Desetak dana kasnije, pošto je u koordinaciji Službe za ljudske resurse MUP-a i čelnika Policijske uprave u Nišu prošla kompletnu proceduru, provere i psihotest, Marija je dobila rešenje o zaposlenju u zdravstvenoj službi niške policije.

Kaže da je u policiji u Nišu primljena prijateljski i kako se ni u snu nije nadala, kao i da je zahvalna za podršku koju je dobila od kolega i svih zaposlenih. Obećala je da će opravdati ukazano poverenje i rekla da se nada da će posle isteka šestomesečnog ugovora dobiti stalno zaposlenje.

Bila bi to velika pobeda pravde – za Mariju, ali i za sve mlade sa sličnom životnom pričom. A bilo bi lepo kada bi primerom Ministarstva unutrašnjih poslova krenuli i svi drugi organi, institucije i ustanove u Srbiji. Da se šansa za dokazivanje talenta, marljivosti i obrazovanja najpre pruža onima koji nisu deca uticajnih roditelja ili stranački kadrovi, s partijskim knjižicama kao najvećom i skoro uvek jedinom kvalifikacijom.