Mesto SPS-a u novom sastavu vlade

Puna četiri meseca nakon izbora, najzad je poznat sastav nove vlade. Iako su pedantni analitičari izračunali da su građani od dana raspisivanja izbora pa do imenovanja nove vlade morali da sačekaju čitav 121 dan (najduže u poslednjih 20 godina), za sam mandat aktuelne vlade unapred se znalo da će biti vrlo kratak. Naime, njen rad oročen je do aprila 2022. godine – rok do kojeg je Aleksandar Vučić, kao predsednik SNS-a, najavio vanredne parlamentarne izbore. Tada, zakonski, moraju da se održe i izbori za predsednika države, kao i lokalni izbori. Dakle, paradoksalno, bili smo svedoci toga da je formiranje vlade s najkraćim mandatom bilo praćeno najdužim periodom neizvesnosti i odugovlačenja – oprobana taktika da se članovi SNS-a i njihovi koalicioni partneri na neki način „disciplinuju”.

Najveće iznenađenje u pogledu sastava nove vlade, barem što se tiče javnosti, jeste odlazak lidera SPS-a Ivice Dačića iz Vlade Srbije, u kojoj je bio poslednjih 12 godina. Doskorašnji ministar spoljnih poslova preimenovan je na funkciju predsednika Narodne skupštine Srbije. S tim u vezi, odmah su se javile dileme – da li je to nagrada koalicionom partneru ili kazna; da li je SPS zadržao svoje stare pozicije ili je degradiran? Sledi li pobuna članstva socijalista ili su njihovi apetiti u novom izbornom ciklusu namireni?

Stupanje na novu dužnost Dačiću je prvi čestitao ruski ambasador Aleksandar Bocan-Harčenko, u ime ministra spoljnih poslova Ruske Federacije Sergeja Lavrova. Cilj Moskve je da očuva svoj uticaj na Balkanu, pre svega koristeći svoje posebne odnose sa Srbijom i Republikom Srpskom. „Glavno pitanje je koliko je predsednik Vučić spreman da i dalje na delu, a ne na rečima, bude strateški partner Rusije u regionu”, pišu moskovski mediji.

Sam Dačić, manirom iskusnog političara, najpohvalnije se izrazio o svojoj novoj funkciji, izjavivši kako je „mesto predsednika Skupštine najviša dužnost u njegovoj karijeri”, što je nominalno, prema slovu Ustava, tačno. Ali u konkretnim uslovima, gde SNS ima premoćnu većinu u parlamentu, praktično bez opozicije, Dačićeva uloga biće uglavnom protokolarna.

U najnovijem mešanju političkih karata na Balkanu svim učesnicima je jasno da je Vašingtonski sporazum mnogo više od Trampovog aduta u predizbornoj kampanji. Zato i sastav nove vlade Srbije treba posmatrati kroz tu „vašingtonsku” optiku, kao najavu nove geostrateške prekompozicije u regionu. Nema nikakve sumnje da Moskva pomno prati svaki potez srpskih vlasti u vezi s tim sporazumom, pa joj stoga svakako nije promaklo ni to da je Dačić u septembru bio izostavljen sa spiska gostiju u Beloj kući. Kao što joj zacelo nije promakao ni izostanak Dačića na uzvratnom sastanku u Beogradu, na brodu „Jahting klub Kej”, na večeri organizovanoj u čast dolaska delegacije predvođene Ričardom Grenelom.

U novoj vladi, od nekadašnja četiri ministarstva, socijalistima je pripalo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (Ružić), kao i ministarstvo bez portfelja (Novica Tončev). To je svakako dosta manje od onoga što su očekivali, ali i SNS ima protivargument kako je to u skladu s rezultatima nedavnih izbora – što je samo delimično tačno, pošto je SPS ponovio rezultat sa prethodnih izbora (pre četiri godine 10,95 odsto, ove 10,35). Istini za volju, SNS je ovog puta ostvario dosta bolji rezultat (sa 48 odsto na 60), ali je i pre četiri godine, uprkos nadmoćnoj većini, rešio da bude široke ruke prema SPS-u. Biće da je današnja „seča” SPS-a rezultat neke nove kombinatorike prvog čoveka SNS-a.

U prilog tome govori činjenica da su socijalisti, osim spoljnih poslova, izgubili i sektor energetike, za koji je Moskva oduvek bila najviše zainteresovana. Biće zanimljivo gledati „kohabitaciju” nove ministarke Zorane Mihajlović i kontroverznog Dušana Bajatovića, direktora „Srbijagasa”, najvažnijeg preduzeća u njenom sektoru.

Nedavnu najavu otvaranja predstavništva Ministarstva odbrane Rusije u Beogradu stoga valja čitati kao pokušaj kompenzacije za gubitak uticaja Moskve u sektorima koji su joj važni. Tome svakako treba dodati i Vojsku Srbije, budući da je i ministar odbrane promenjen. Jedino što za sada nije jasno jeste gde će se pomenuto predstavništvo nalaziti: u ambasadi Rusije (kako se inače u svetu te stvari rade) ili van ambasade – što bi bio priličan presedan.
 

Autor je esejista i prevodilac

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista