Dobrilov Dorotej na slikama Mirjane Lehner

Arilje – Kako bi mogla da izgleda srednjoevekovna Srbija iz doba Milutina Nemanjića u elektronskom prikazaniju, posvedočili su ovih dana kulturni delatnici Arilja izložbom posvećenom najčuvenijem zavičajnom piscu Dobrilu Nenadiću (1940‒2019). Postavka razmeštena kroz Galeriju u središtu ove varošice sadrži 24 rada slikarke Mirjane Lehner Dragić, nazvana je „Dorotej”, i od zaborava brani prastare dane naše postojbine.

Čuva ih od prolaznosti prikazima likova i susreta iz romana „Dorotej” u raznim tehnikama, štampanog u više od stotinu hiljada primeraka i praćenog slavom da je 1978. godine Nenadićevo štivo bilo najčitanija knjiga u Narodnoj biblioteci Srbije.

Urednica galerijskog programa Biblioteke u Arilju koja je priredila izložbu, Sanja Sofijanić, otvorila je postavku obraćanjem putem svetske mreže, ili kako se to danas šest vekova kasnije veli „onlajn” zbog zdravstvenih neprilika na celoj planeti. I te slike stoje kao beleg davnog doba kad je Milutin gospodario moravskom župom sa Kulom i Manastirom.

Biblioteka ariljska, u sastavu upravo uspostavljene priredbe „Dobrilovi dani”, opremila je izložbu posebnim slovima, koje nam slikaju minula vremena.

I radove jednog nadahnutog slikara kakav je Mirjana Lehner, svojim životopisom razmetnuta između dve otadžbine, rodne Srbije i prirodnog Izraela.

„Miru Lehner sam prvi put video jednog dana na Rzavu dok je uprkos nesnosnoj pripeci crtala nekakav panj kojeg je bujica izbacila na obalu. Čini mi se da je to bilo jula 1965. Bio je svakako jul. Bile su to one godine kad niko od nas ništa nije imao, znači da nam je čitav svet pripadao. Najlepše stvari ionako su besplatne, dovoljno je da imaš oči i nešto duha”, ispisao je Dobrilo mnogo godina kasnije.

Pa veli:

„Krajolik joj se zaista nudio i bio živopisan a panj je bio sve drugo, sem lep. Čvorugav, sa pokidanim žilama i sa korom koja je poput krpa sa njega visila. Da, bio je to upečatljiv prizor, drama, surova borba preživljavanja i opstanka. Tako je počelo naše prijateljstvo. Mene je Mirino slikarstvo svih ovih godina krepilo i sokolilo. Veću pohvalu ne bih umeo ni da izreknem, a ni za sebe ne bih više tražio.”

A šta ljudi kažu?

„Kažu da kada nekoga poznaješ iz mladosti zauvek nastaviš da ga gledaš kroz prizmu nevinih nadanja i očekivanja od života. Mada se jedan deo kritičara ne bi složio, meni se čini da je delo produženi, vidljivi entitet tvorca. U razgovorima sa Mirjanom shvatila sam količinu njene želje da ispoštuje zamisao prijatelja i dubinu sumnje da li to radi kako treba. Razumevanje za greške i neminovnost ljudskih stradanja nikad ne izrasta iz osećanja superiornosti, već upravo iz sumnje da li smo dorasli zadatku”, sročila je za ovu priliku Sanja Sofijanić.

Mirjana Lehner zavredela je da joj ovovremeni Ariljci i onozemaljski pisac „Doroteja” blagodare za trud. Rođena je 1936. u Beogradu, u porodici Alfreda i Mirjam, otac joj je bio iz Osjeka, majka iz sarajevske jevrejske porodice.