Polovičan učinak sa Škotima

Škoti su jedina od pet ostrvskih reprezentacija koja posle osam učešća na Mundijalima i dva na evropskim šampionatima nikada nije uspela da prođe prvi krug takmičenja. Oni kao i mi dugo čekaju na odlazak najboljih evropskih reprezentacija, od šampionata u Engleskoj 1996. godine, dok naš ,,post”vezan za skup najboljih selekcija ,,Starog kontinenta” traje pune dve decenije, od prvenstva koje su 2000. zajedno organizovale Belgija i Holandija.

Do finalnog čina baraža, koji je zakazan za 12. novembar u Beogradu, ostalo je još samo deset dana. Ugledni gost je do same završnice i šanse da se domogne prvenstva koje će do sada biti održano u najviše zemalja, stigao posle bespoštedne borbe sa Izraelom. Ekipa Stiva Klarka, nekadašnjeg igrača Čelsija (11 godina), VBA, Redinga i Kilmarnoka, a od prošle godine selektora Škotske, uspela je do trijumfa da stigne tek posle boljeg izvođenja jedanaesteraca. Sa druge strane, Srbija je posle najbolje partije u poslednje četiri godine, trijumfa u Oslu nad Norveškom, stekla veliku šansu da se domogne još jednog velikog takmičenja.

Sa Škotskom je naša zemlja igrala ukupno deset puta. Dva puta smo uspeli da ih pobedimo, dva puta smo poraženi a čak šest susreta završeno je nerešenim rezultatom. Poslednji put ove dve reprezentacije igrale su u kvalifikacijama za Mundijal u Brazilu 2014. godine. Srbija je bila uspešnija u Novom Sadu, gde je golovima Filipa Đuričića pobedila, dok je u Glazgovu bilo nerešeno 0:0.

Da nam Škoti uopšte nisu ležali najbolje se vidi u činjenici da smo prvu pobedu nad njima ostvarili tek 1989. godine, u osmom međusobnom okršaju, kada smo na zagrebačkom ,,Maksimiru” uoči Mundijala u Italiji  slavili sa 3:1(golove postigli Katanec, Vujović i autogol Gilespija). Interesantno je da su se obe selekcije prasirale na svetsko prvenstvo.

Najveću fudbalsku blamažu od budućeg rivala doživeli smo 1984. godine, kada su nas Škoti deklasirali sa 6:1, jedini utešni gol za Jugoslaviju tada je postigao Fadilj Vokri. Ove dve reprezentacije sastajale su se i na Mundijalu u Švedskoj 1958. i Mundijalu u Nemačkoj 1974. godine. Oba puta bilo je nerešeno 1:1.

Šta znamo o njima? Naši skauti Momčilo Vukoić i Zoran Filipović se trude da selektoru Tumbakoviću daju što više korisnih informacija. Uglavnom se gledaju kasete prethodnih utakmica, dok smo ih ,,uživo” gledali prošle godine na Kipru protiv domaćina. Tada je Momčilo Vukotić bio u izvidnici, ali od tada su se mnoge stvari promenile...

Na golu je Dejvid Maršal, bivši golman Glazgov Rendžersa. U zadnjoj liniji dominira Metominej fudbaler Manlčester junajteda, a tu su i Galager i Kuper. U veznom redu glavna snaga je igrač Liverpula Robertson, a tu su još i Mkgregor, Džek, Odoneli. Polušpic je Mekgin a u napadu su Mgbarni i Dajc, ali treba računati i na napadača Seltika Kristija. Radi se o upornoj ekipi, igračima koji su fizički besprekorno spremni i timu koji već duže ne zna za poraz. Da li ovi podaci treba da nas zabrinu?

Zoran Filipović je nedavno, iskreno rekao: biće teže nego što mnogi misle. Ali, ne treba zanemariti činjenicu da je ulog ogroman i da naši fudbaleri više nemaju prava na popravni ispit...