Privreda SAD se oporavlja – ne i radnici

„Amerika pobeđuje kao nikada ranije. Postigli smo zapanjujući promet zato što smo usvojili sasvim novi pristup u čijoj žiži je blagostanje američkog radnika. Predstavljam američki model kao primer delotvornog sistema slobodnog preduzetništva koji će doneti najviše koristi većini ljudi u 21. veku i nadalje. Proradnički, prograđanski, proporodični program pokazuje kako zemlja može napredovati kada njene društvene zajednice, kompanije, vlada i ljudi rade zajedno za dobrobit nacije”, poručio je, između ostalog, Donald Tramp, predsednik SAD, učesnicima 50. Svetskog ekonomskog foruma u Davosu prošle zime. Probrana globalna elita okupljena u švajcarskom zimovalištu Trampov govor protumačila je tada kao „neprikriveno” predizborno obraćanje američkim biračima.

Između Trampovog januarskog govora u Davosu i današnjeg izjašnjavanja Amerikanaca na predsedničkim izborima, najveća ekonomija sveta suočila se sa razornim „korona faktorom iznenađenja”, koji nije mimoišao nijedan ćošak ove planete.

Nakon smanjenja američkog BDP-a za pet odsto u prvom tromesečju, usledio je nezapamćeni strmoglav od 31,4 odsto u drugom kvartalu, da bi od jula do septembra zabeležio najveći rast od 1947. godine! „Američka ekonomija zabeležila je od jula do septembra rast od 33,1 odsto na godišnjem nivou (7,4 odsto u odnosu na period april–jun)”, saopštilo je američko ministarstvo za trgovinu prošlog četvrtka.

Žustro izvlačenje privrede SAD iz prolećnog sunovrata izazvanog koronom i karantinom potvrdio je sredinom meseca i MMF.

„Očekivali smo da će porast broja zaraženih koronom dovesti (u Americi) do smanjene mobilnosti i privrednih aktivnosti. To se nije desilo u trećem kvartalu”, istakao je Đan Marija Milezi-Fereti, zamenik direktora Istraživačkog centra MMF-a.

Verovatno je izlišno reći da su predsednički kandidati, sadašnji šef Bele kuće i njegov rival iz redova demokrata Džozef Bajden, potpuno oprečno protumačili poslednji zvanični izveštaj Vašingtona o privrednim pokazateljima u Americi pred glasanje.

„Podaci o BDP-u upravo objavljeni. Najveći i najbolji u istoriji. Sledeća godina biće fantastična. Međutim, uspavani Džo Bajden i njegov predlog za rekordno povećanje poreza sve bi skršili. Tako mi je drago što su podaci o BDP-u objavljeni pre 3. novembra”, napisao je predsednik Tramp.

Suprotni tabor nije mu ostao dužan.

„Izveštaj (o BDP-u u trećem kvartalu) podvlači tri neizbežne istine o Trampovoj ekonomiji: u dubokom smo bezdanu i Trampov propust da deluje znači da rast u trećem kvartalu ni izbliza nije dovoljan da nas izvuče: da oporavak usporava, ako već i ne posustaje, i da boljitak osećaju oni na vrhu, ostavljajući desetine miliona radničkih porodica i malih privrednika iza sebe”, poručio je Bajden u saopštenju koje prenosi londonski „Fajnenšel tajms”.

Izveštaj američkog ministarstva trgovine inače jasno ukazuje da rast BDP-a letos nikako nije bio ni sveobuhvatan ni ravnomeran. Na jednoj strani, boljestojeći Amerikanci vratili su se trošenju – na nameštaj, automobile, kompjutere, kućnu fitnes opremu, posete lekarima, izlaske u restorane, poneka putovanja, opisuje „Volstrit džornal”. Potrošnja na trajne predmete u tri letnja meseca – nakon obustave karantina – porasla je 82,2 odsto u odnosu na proletos. Na istom krilu društvenog horizonta, privatne investicije poskočile su od jula do septembra čak 83 odsto, posebno u sektoru stanogradnje. Na suprotnoj strani, od 22,2 miliona Amerikanaca koji su u februaru izgubili posao zbog zatvaranja radi sprečavanja širenja virusa korona, deset miliona i dalje nema radno mesto.

Pre dve sedmice 751.000 Amerikanaca predalo je zahtev za isplatu naknade za nezaposlene, što je 40.000 manje nego sedam dana ranije i drastično bolje nego 6,867 miliona sličnih zahteva u martu. Avaj, 751.000 nezaposlenih Amerikanaca prvi put u redu pred državnom kasom, i to u vreme najbržeg privrednog rasta od 1947, duža je kolona ljudi na ivici preživljavanja od one iz 2007–2009 (u jeku najveće globalne finansijske krize od Drugog svetskog rata), kada je takvu pomoć sedmično tražilo 665.000 ljudi.

Istovremeno, državna potrošnja smanjena je za 4,5 odsto, strukturne investicije opale su 14,5 odsto, dok Kongres uoči izbora nije uspeo da se usaglasi oko predloga novog paketa državnih stimulacija od dva biliona dolara radi sanacije sveukupnih posledica korone.

Koji privredni program sada izvlači Ameriku iz krize odavno raspolućenog imovinskog i društveno-političkog horizonta i ujedinjuje naciju u vremenu kada zemljom hara smrtonosni virus, a vakcine još nema?

Odgovor je avgusta 2019. izložio Poslovni okrugli sto Amerike u izjavi o nameri korporacije, koju je potpisao 181 izvršni direktor velikih kompanija SAD. „Potvrđujemo nepokolebljivu posvećenost poslovne zajednice da nastavi sa zalaganjem za ekonomiju koja služi svim Amerikancima”, objavio je tom prilikom Džejmi Dajmon, predsednik i izvršni direktor Džej Pi Morgan banke i predsednik Poslovnog okruglog stola SAD.

Klaus Švab, osnivač Svetskog ekonomskog foruma, u tekstu „Postkovid kapitalizam” ovih dana ukazuje da je sa koronom došlo vreme za veliko preispitivanje neoliberalnog kapitalizma.

„Nijedna pojava od Drugog svetskog rata nije imala tako duboke globalne posledice kao korona. Jedini prihvatljivi odgovor jeste ’veliko preispitivanje’. Šta je kapital – zahteva novu definiciju. Fundamentalizam slobodnog tržišta okrnjio je prava radnika i njihovu ekonomsku sigurnost, izazvao deregulatornu trku, uništavajuće nadmetanje carinama, i omogućio stvaranje velikih globalnih monopola. Pandemija je usmerila zaokret (od ’akcionarskog kapitalizma’) ka interesnom kapitalizmu svih društvenih aktera, koncept koji je lane usvojio Poslovni okrugli sto Amerike”, navodi Švab. Trampov januarski govor u Davosu možda i nije bio samo predizborno obraćanje američkim biračima?