Zagađeni Čukarički zaliv, takvog nema u Evropi

Ako nije neuljudno, u doba virusa, skrenuti pažnju na još neka pitanja, predložio bih Čukarički zaliv. Naime, svedoci smo nesnosnog zadaha sa tog mesta.

Jedan moj prijatelj, koji tamo sidri čamac, kaže da ga je glava zabolela, pa je morao da pobegne. Sreća njegova! Glavobolja ga je, možda, spasla gušenja. Trebalo bi da obezbeđenje proveri čamce da li ima onesvešćenih.

Moj drugi prijatelj, dolazeći biciklom na Adu, takođe zamalo da se uguši izbegavajući da diše dok ne prođe opasnu zonu. Ribe nisu preživele.

U isto vreme, na lokaciji udaljenoj oko dva kilometra otvoren je velelepni tržni centar. Kažu, takvog nema u regionu i šire. U Evropi možda, to ostaje da se vidi. Što se tiče Čukaričkog zaliva, mislim da u Evropi nema konkurencije.

Ako bi se ove dve stvari sabrale, pa podelile na dva, mi ne bismo imali tako sjajan centar, ali bismo imali manje zagađen rukavac.

Neće vredeti da obrazujemo radnu grupu, komisiju, pa ni poseban sekretarijat za odbranu Čukaričkog zaliva. Pitanje je potrebno podići na najviši nivo.

Potrebno je da se njime zaduži kabinet gradonačelnika sa obavezom da jedanput mesečno obaveštava javnost o tome – šta je preduzeto i kakvi su učinci. Predlažem meru – da se od svake investicije u izgradnju stambenog i poslovnog prostora u Beogradu izdvaja deo koji bi punio kasu za izbavljenje Čukaričkog zaliva.

Ljubomir Lukić,
Beograd