Povratak

Socijalisti su se vratili na vlast.

U pregovorima, koji su nas sve ogolili do stida, napravljeni su debeli kompromisi na kojima je utemeljena nova srpska vlada demokrata i socijalista. Vlada koja je nezadovoljnima ostavila čak i one koji su glasali za ove dve stranke, ali ne i za savez ove dve stranke.

Nije se ni do sada moralo biti previše precizan da bi se naciljala slaba tačka tog novog saveza. A neće ni od sada. Tako je obično kada se ljudi isuviše dobro znaju. A mi smo se svi već dobro upoznali. I, treba priznati, to nas nije učinilo mnogo pametnijima.

Dakle, socijalisti su se vratili.

Jesu li ovi danas socijalisti koji su osvojili osam odsto glasova isti oni koji su nekada imali 40 odsto glasova? Ma, nije ni bitno. Dokle god je Srbija drugačija.

A jesu li se oni vratili u drugačiju Srbiju? Je li ovo Srbija u kojoj onaj ko ima 40 odsto glasova ima i nešto više pameti i demokratičnosti od one u kojoj su socijalisti vladali sa isto toliko? Šta o tome misle oni koji glasaju, najbolje govore rezultati izbora i to što su se socijalisti ponovo dokopali vlasti. Jer, oni koji su nas ganjali da se sa strahom prisećamo u kakvoj smo Srbiji živeli nekada nisu predvideli da bismo u tim sećanjima mogli da prepoznamo nešto od ovoga danas – podeljenu Srbiju koja neće maći s mesta dok god u njoj nema mesta i za onu drugu stranu. 

Zato je ovaj savez demokrata i socijalista istorijski. I zato mu, svakako, treba dati šansu. Ako ni zbog čega drugog, a ono zato što to još nismo probali. I ono što smo probali nije davalo bogzna kakve rezultate. Pa i zbog toga što ćemo posle toga znati da li treba probati još koji put. Ali, i to da li još koji put i do koje mere treba pokušavati da se zadovolje zahtevi nametnuti sa strane. 

Za Srbiju, savez zakletih neprijatelja mogao bi da bude i istorijska šansa za nacionalno pomirenje o kome je govorio predsednik Srbije pravdajući se pred svojim glasačima. Taman da ovaj savez ne bude imao drugog smisla i rezultata imao bi svrhe kada bi posle njega prestalo da bude one Srbije kojoj treba viza za život u rođenoj zemlji.

I neće najveći uspeh ove, kako u Briselu kažu „proevropske vlade”, biti ulazak u EU. Uspeh će biti ako uradi ono što su je drugi optuživali da neće.  

To će ovu vladu uvesti u istoriju. Mada bi, neki slute, istorija bila i samo to da sastave zajedno čitav četvorogodišnji mandat.

U istoriji Srbije toliko dugo obično su trajali samo ratovi.