Arhiv je odbrana od napada na naš identitet

Specijalno za „Politiku”
Skoplje – Začeci arhivske delatnosti na makedonskom tlu potiču još iz antičkog vremena, kad je dragocena građa bila čuvana u Aleksandrijskom arhivu. Arhiv je postojao u Skoplju zajedno s Arheološkim muzejom, od 1926. do 1940. godine, pod rukovodstvom Državnog arhiva u Beogradu, a posle Drugog svetskog rata, 1951. godine, zvanično je oformljen Državni arhiv Narodne Republike Makedonije, podseća Emil Krsteski. On je direktor te institucije, koja se već priprema da 2021. proslavi svoj 70. rođendan, i zvanični predstavnik makedonske vlade u procesu sukcesije arhivske građe.

Koliki je značaj Državnog arhiva danas, naročito kada imamo u vidu atake na identitet makedonskog naroda?

Državni arhiv predstavlja veoma značajnu istorijsko-naučnu i kulturnu instituciju, jedan od glavnih stubova našeg nacionalnog identiteta. Zahvaljujući arhivskim dokumentima i materijalima koje čuva, predstavlja riznicu kolektivne memorije i nacionalne vrednosti makedonskog naroda. Svedok je prošlosti i sadašnjosti, čiji su temelji, zapravo, svedoci naše nacionalne svesti.

Državni arhiv je početna tačka u istraživanju geneze i istorijskog razvoja makedonske nacije, makedonskog jezika, istorije, tradicije i kulture, kao najvažnijih elemenata identiteta jednog naroda, a takođe je značajan i za našu afirmaciju na međunarodnom planu, kao i za „odbranu” od, kako ste pomenuli, ataka na taj naš identitet. Na primer, imamo dokumentaciju iz predsedničkog kabineta i iz Sekretarijata evropskih pitanja u vezi sa zvaničnim priznanjem makedonskog jezika od strane Ujedinjenih nacija i Evropske unije.

Koliko je značajna saradnja između državnih arhiva, naročito između arhiva zemalja bivše SFR Jugoslavije?

Naša institucija je ravnopravan član Međunarodnog arhivskog saveta, kao i više različitih međunarodnih institucija i organizacija iz oblasti arhivistike. Zahvaljujući tome, dostupni su nam podaci o tome gde postoje dokumenti koji se odnose na istoriju Makedonije i identitet makedonskog naroda i drugih etničkih zajednica.

Od posebnog značaja za Državni arhiv jeste saradnja s arhivima zemalja bivše SFRJ. Kao zvanični predstavnik makedonske vlade za sukcesiju, smatram da je važno da se zaokruži proces sukcesije arhivske građe iz bivše zajedničke države, tačnije da se otvore vojne, diplomatske i građanske arhive u Beogradu i da svaki sukcesor dobije onaj dokument i materijal koji je značajan za njegovu istoriju. Očekujem da uskoro opet imamo konferenciju sa kolegama i da napravimo bitan iskorak u tom pravcu.

Državni arhiv RSM pripremio je nacrt zakona o arhivskoj delatnosti. Šta obuhvata ovaj zakon i koliko je njegova primena važna?

Državni arhiv je pripremio nacrt tog zakona i dostavio ga Ministarstvu informatičkog društva, koje, kao ovlašćeni predlagač, treba da sprovede javnu raspravu i da predloži njegovo usvajanje u Skupštini RSM. Donošenje ovog zakona, zapravo, doprinelo bi podizanju građanske svesti o značaju arhivske građe i promociji arhivske delatnosti. Naravno, usaglašen je s međunarodnim arhivskim standardima i međunarodnim dogovorima koje smo potpisali. Građenje savremenog arhivskog zakonodavstva i donošenje novog zakona o arhivskoj delatnosti znatno će poboljšati i status i tretman arhivskog materijala.

Koliko je digitalizacija uticala na unapređenje arhivske delatnosti?

Državni arhiv prilagođava se tehnološkim dostignućima. Elektronska modernizacija je omogućila automatsku obradu arhivskih dokumenata i istorijskih podataka, projektovanje aplikativnih softvera za formiranje jedinstvenog informacionog sistema i digitalizaciju arhivskog nasleđa. To je proces koji planiramo i da ubrzamo. Time ćemo trajno zaštititi arhivske dokumente, doprineti njihovoj lakšoj i bržoj dostupnosti svima onima koji se interesuju za našu istoriju.