"Ničiji" plato kod Filozofskog zavadio grad sa profesorima

Čiji je plato ispred Filozofskog fakulteta i ko je dužan da ga obnovi, enigma je koju javnost pokušava da razreši od kako je minulog petka zamenik gradonačelnika Goran Vesić rekao da su pukotine, rupe i odvaljeni delovi pločnika briga ove visokoškolske ustanove, a njeni profesori to nazvali netačnim navodima i političkim pritiskom.

Na plato koji je već godinama u istom stanju, a koji je, čini se, tek sada upao u oko nadležnima, odmah je izašla i inspekcija, pa je Sekretarijat za inspekcijske poslove utvrdio da pravo korišćenja nad parcelom ima fakultet i da će mu, u skladu sa tim, naložiti i njegovo vraćanje u prvobitno stanje. Rasprava je kulminirala kada je Vesić na svom fejsbuk profilu poručio profesorima, a posebno istoričarki Dubravki Stojanović da prione na posao obnove za koji ima rok od pet dana jer, kako je rekao „ako zna sve o Stefanu Nemanji, znaće i da popravi kocke”. 

– To jeste javni prostor, ali on se nalazi u korisništvu fakulteta i za njegovo održavanje i obnovu odgovoran je sam fakultet. Što se grada tiče, mi nemamo zakonski osnov da obnovimo kocke jer bi svaka intervencija, odnosno davanje budžetskih para suprotno našoj odluci o komunalnom redu, predstavljalo prekršaj za državnog revizora. Fakultet ima isti tretman kao svi ostali i dužan je da vodi računa o prostorima koji su mu dati na upravljanje, kao što znaju da vode računa o svojoj zgradi koju očigledno uspešno izdaju za kafiće i razne druge stvari, tako bi trebalo da vode računa o pločama ispred fakulteta – kaže Vesić za „Politiku”.

On dodaje i da će, ako je Filozofski fakultet spreman da se odrekne korisništva na platou, grad to korisništvo rado preuzeti i voditi računa o tom prostoru, ali da sada neće niti ima mogućnost da popravlja ono što mu ne pripada.

– Zakon je isti za sve, važi i za fakultet i on ne može da ima bilo kakve privilegije u odnosu na druge građane koliko god se pozivali na to da su posebni i da za njih ne važe pravila kao za druge – naglašava Vesić.

Dekan ove visokoškolske ustanove Momir Despotović izjavio je za jedan beogradski portal da je nesumnjivo da nadležnost nad spornom parcelom pripada gradu i gradskom Zavodu za zaštitu spomenika kulture, a da ga studenti i profesori Filozofskog samo koriste, baš kao i svi ostali građani. Juče, međutim, ovo nije želeo da komentariše.

– Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu izdaće saopštenje koje ćemo dostaviti nakon održavanja dekanskog kolegijuma – bilo je sve što nam je odgovoreno na pitanja koja se tiču nadležnosti nad platoom. 

Dok se čeka zvaničan stav ove ustanove, Ognjen Radonjić, redovni profesor Filozofskog fakulteta i jedan od predstavnika Inicijative „Nije filozofski ćutati”, nema dilemu – o platou treba da se stara grad.

– Uvidom u katastar broj parcele 1806 može se, po mom mišljenju, videti da ta parcela ima ukupno 2.139 kvadrata, a da Filozofski ima pravo korišćenja, pa samim tim i obavezu održavanja dela od 861 kvadratnog metra, odnosno onog koji se nalazi pod zgradom Filozofskog fakulteta. Dakle, fakultet nema pravo korišćenja, pa samim tim ni obavezu održavanja placa koji se nalazi oko zgrade, što je i logično jer je u pitanju prolaz koji spaja Vasinu sa Knez Mihailovom ulicom, to jest javna površina koju dnevno koristi na hiljade prolaznika – ističe Radonjić za naš list i dodaje da bi o platou trebalo da se stara grad.

Osvrćući se na zapisnik inspekcije koja je utvrdila da je fakultet dužan da sanira rupe na platou, Radonjić ističe da, čak i da ova ustanova jeste vlasnik parcele i obavezna da se o njoj stara, to nikako ne može da uradi bez projekta i dozvole gradskog Zavoda za zaštitu spomenika koji plato štiti u okviru prostorno kulturno-istorijske celine „Područje Knez Mihailove ulice”.

– Znam pouzdano da je nekoliko prethodnih uprava našeg fakulteta slalo dopise na mnoge adrese od opštine Stari grad do Skupštine grada da se ovaj problem reši i da su dobijali odgovor da je u planu rekonstrukcija celog tog poteza, odnosno izgradnja garaža ispod Studentskog trga, u okviru koje će biti sređen i plato – tvrdi Radonjić.

Na pitanje da li je u nadležnosti Dubravke Stojanović da se bavi popravkom pločnika ispred zgrade fakulteta u kome radi, on ponavlja da ingerencije nad platoom nema čak ni uprava fakulteta, a kamoli neko fizičko lice.

– Pretpostavljam da je zamenik gradonačelnika, uvaženi član Udruženja književnika Srbije, dobio takvu ideju pošto je čuo da je profesorka Stojanović napisala knjigu „Kaldrma i asfalt – Urbanizacija i evropeizacija Beograda 1890–1914” – odgovara Radonjić.

Zoran Alimpić, nekadašnji predsednik Skupštine grada i jedan od poznavalaca nadležnosti grada, ocenjuje da je priča o popucalim pločama ispred Filozofskog fakulteta groteskna.

– Naravno da je za to zadužen grad. To nije nekakav prolaz između dve zgrade na Novom Beogradu ili Banovom brdu, već javna, pešačka površina, trg između Knez Mihailove i Vasine. Tu se nalazi značajno arheološko nalazište. To je posebno izdvojeno, zaštićeno i grad je uredio taj trg, postavio kamene ploče. To što zamenik gradonačelnika sada kaže da je unutrašnje dvorište fakulteta, druga je priča. Imaju mnoge škole i fakulteti dvorišta koja imaju ograde. Ali, ovo nije dvorište, već saobraćajnica – izričit je Alimpić. 

Dugogodišnji prvi čovek gradskog parlamenta podseća i da su sadašnje tvrdnje zamenika gradonačelnika u neskladu sa najavama od 22. februara 2018. Tada je, navodi Alimpić, na sajtu grada izašla vest u kojoj je upravo Vesić najavljivao velike radove na Trgu republike, u Vasinoj i na Studentskom trgu. 

– Osim što je tada istakao da će na Studentskom trgu biti postavljen spomenik Zoranu Đinđiću, najavio je i da će u sklopu uređenja Studentskog trga biti uređen i plato ispred Filozofskog fakulteta. Zbog čega je to bilo u planu ako sada tvrdi da grad nema pravo da tamo sređuje – pita se Alimpić, a to potvrđuje sajt grada gde se i dalje ta vest može pronaći.

Kada je reč o pitanju svojine oko vlasništva nad platoom koje je pokrenuo zamenik gradonačelnika, tu svakako može da se diskutuje.

– Podaci u katastru u Beogradu su dosta nesređeni. Kada je reč o konkretnom prostoru, tu su dve parcele 1805 i 1806 i na njima je pre više decenija izgrađen Filozofski fakultet. Tu je trebalo obaviti preparcelaciju i odvojiti plato, saobraćajnicu, deo Čika Ljubine ulice od zgrade. Ali to nije urađeno pa su ostale parcele kakve su bile ranije. To je isto kao što na Vračaru imamo pašnjake na kojima su odavno zgrade ili na Novom Beogradu cele izgrađene blokove, a katastar ipak pokazuje da su to njive... Ovde je u suštini problem u tome, ne ko je zaista zadužen za održavanje i obnovu, nego to što su u gradu ljuti na ljude koji na tom platou organizuju proteste i na profesore sa tog fakulteta – kaže Alimpić za „Politiku”. 

Ako je to zaista neophodno, kako ističe, ne vidi problem u tome da grad zatraži saglasnost od Filozofskog fakulteta kao korisnika kako bi obnovio plato o svom trošku.

– Grad je mnogo prostora koji pripadaju nekim zgradama uređivao baš zato što ih koriste svi građani. Uostalom, u Odluci o komunalnom redu piše da se javnom površinom smatraju i površine koje pripadaju objektima koji su prosvetni ili kulturni, a ako ih koriste svi građani. Piše i da održavanje tog prostora grad poverava određenom preduzeću. Nije, dakle, neophodno da grad bude vlasnik niti je čak neophodno da je to urbanističkim planom predviđeno za javnu površinu ako ona to de fakto jeste – napominje Alimpić.

U priči o popucalim pločama na platou kod Filozofskog otvara se i pitanje zašto grad insistira isključivo na loše stanje ovog pločnika, ako se zna da su u jednako lošem ili čak mnogo gorem stanju pločnici preko kojih svakodnevno prelaze hiljade Beograđana, a za čije uređenje grad raspisuje tendere. Neki od najočitijih takvih primera su plato oko Vukovog spomenika, ali i granitne kocke u ne tako davno obnovljenoj Ruzveltovoj ulici.