O vakcini još ništa zvanično

Kao grom iz vedra neba Srbijom je odjeknula vest da će Rusija pomoći našoj zemlji u zajedničkoj proizvodnji vakcine protiv kovida 19. Naime, Natalija Šatalina, predstavnica ruske kompanije koja razvija ovu vakcinu, izjavila je, kako prenosi „Sputnjik”, da Rusija prvu vakcinu protiv virusa korona želi da proizvodi zajednički sa Srbijom i da je predlog o saradnji već predočila nadležnima u Srbiji.

„Obavešteno je Ministarstvo zdravlja, kontaktirali su sa mnom iz kabineta ministra da mi kažu da su primili predlog, čekam odgovor, znam da je za to potrebno vreme. Kompanija me je ovlastila za pregovore sa Srbijom, to je prioritet, ali i za države u okruženju, pre svega Republiku Srpsku i Crnu Goru. I oni su već obavešteni o tome da ovaj predlog saradnje s Rusijom postoji”, kaže Šatalina.

Saradnja bi funkcionisala tako što bi ruska kompanija nudila tehnologiju, a vakcina se proizvodila i pakovala na teritoriji zemlje čija vlast prihvati saradnju. Zajednička laboratorijska ispitivanja trenutno se obavljaju u Belorusiji, Kazahstanu, Indiji, Venecueli i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Vakcina „sputnjik pet” dobila je 11. avgusta potvrdu o registraciji od Ministarstva zdravlja Rusije, postavši tako prva registrovana vakcina protiv virusa korona na svetu. Trenutno su u toku postregistraciona ispitivanja u kojima učestvuje 40.000 dobrovoljaca, a neželjene efekte lek ne izaziva kod 85 odsto vakcinisanih, navodi „Sputnjik”.

Očekuje se da će prvi rezultati tih ispitivanja biti objavljeni do kraja meseca, kada bi trebalo da počne i masovna vakcinacija protiv virusa korona u Rusiji.

Međutim, kako „Politika” saznaje, još nema zvaničnih potvrda o saradnji Srbije i Rusije o proizvodnji vakcine protiv kovida 19. Niko iz nadležnih srpskih institucija nije mogao da nam potvrdi da su uopšte vođeni ovakvi razgovori, tako da je ostalo nejasno s kim se pomenuta ruska kompanija dogovorila o mogućoj saradnji sa Srbijom.

A ukoliko bi u međuvremenu došlo do nekih pregovora, naša zemlja bi jedino takvu vakcinu mogla da napravi u Institutu „Torlak”, kaže za „Politiku” epidemiolog profesor dr Zoran Radovanović jer je u tu instituciju uložen novac da se napravi takozvana hladna soba i centrifuga koja je neophodna za izdvajanje posebnih elemenata iz jedne mešavine što čistijih produkta od kojih se pravi cepivo. Oni ispunjavaju i građevinske uslove i one koji se tiču opreme. Ali je tehnologija koju Rusi primenjuju sasvim drugačija.

„Mi nemamo iskustvo s primenom tih adenovirusa, na kojima je zasnovana njihova vakcina. Oni bi morali da donesu tehnologiju i novo znanje kako to da se radi. Onda bi to moglo da se pravi pod budnim okom njihovih stručnjaka, a naši bi pružali tehničku podršku i pomoć. Verovatno bi ta njihova pomoć imala neku cenu. Možda će nam dati tu tehnologiju s nekim popustom. To je kao kuvarski recept. Treba od toga napraviti vakcinu. Ako nam daju sve to besplatno, takav postupak treba pozdraviti. Ali, treba imati na umu da je ta vakcina ispitana na malom broju dobrovoljaca. To je nedovoljno. Oni su paralelno s proizvodnjom krenuli u tu treću fazu ispitivanja, gde će na velikom broju ispitanika proveriti njenu delotvornost i eventualne neželjene efekte vakcine. Očekuje se da će to biti uspešno završeno i videće se u kom procentu se kod ispitanika javila glavobolja, u kom mučnina ili neki drugi neželjeni efekat. Bilo bi dobro da je mi proizvodimo, a ne da nam samo pošalju gotovu vakcinu koju ćemo mi samo presipati u bočice”, navodi naš sagovornik.

Ovaj epidemiolog podseća da Srbija računa i na druge izvore kada je reč o isporuci vakcina protiv korone za naše tržište jer smo preko Svetske zdravstvene organizacije uključeni u program gde se nalaze zemlje koje će po povlašćenim uslovima da dobiju vakcine koje prve budu na raspolaganju.

„Nama su potrebne vakcine više različitih proizvođača kako bismo pokrili potrebe srpskog tržišta. Jer biće sledeće godine nestašice vakcina. Svaka kompanija koja se nalazi pri kraju istraživanja vakcine protiv kovida 19 najavila je da će moći da proizvede između milijardu i milijardu i po doza do kraja sledeće godine. A da bi se svetska populacija vakcinisala s dve doze neophodno je da imamo 14 milijardi doza. Ako se uzme u obzir da neki ne žele da se vakcinišu, onda bi bilo potrebno desetak milijardi vakcina da se zadovolje potrebe čovečanstva”, ističe dr Radovanović.

On smatra da su u početku najviše obećavale vakcine američke kompanije „Moderna” i kompanije „Astra Zeneka” i Univerziteta Oksford. U međuvremenu je izbio problem jer je objavljeno da jedan ispitanik oksfordske vakcine ima transferzalni mijelitis, pa je ispitivanje privremeno zaustavljeno. Procedura je nastavljena jer je pokazano da ta osoba zapravo nije obolela zbog vakcine.

„U vakcinu ’Moderne’ su Amerikanci mnogo novca uložili. Možda je iznenađenje vakcina kompanije ’Fajzer’, koju rade u saradnji sa nemačkim ’Bajontekom’, koja se pokazala izuzetno dobrom. Zasnovana je na potpuno drugačijoj tehnologiji od drugih vakcina – informacijskoj ribonukleinskoj kiselini, a ne na adenovirusu. Taj postupak do sada nije korišćen. Postoji mogućnost da pre kraja ove godine ona bude licencirana. Ne treba zaboraviti ni na činjenicu da i Kinezi rade na proizvodnji vakcine i mudro ćute. Može lako da se dogodi da neka od njihovih vakcina iskoči prva. Ta kineska može da bude i najbolja i već se ispituje u više zemalja. Verovatno će najboljih pet različitih proizvođača u svetu biti prihvaćeno. Bitno je i da vakcina ima efekat da njeno dejstvo traje nekoliko godina, a ne da ljudi moraju svake godine da se vakcinišu”, dodaje dr Radovanović.

Kompanije „Fajzer” i „Bajontek” ovih dana su izjavile da je njihova eksperimentalna vakcina protiv kovida 19 efikasna više od 90 odsto, što je utvrđeno kod ispitanika sedam dana po primanju druge doze, preneo je Rojters. Ona se proizvodi u Belgiji i SAD i daju se dve doze u razmaku od tri nedelje. Ova vakcina zapravo „vežba” telo da stvara antitela i drugi deo imunološkog sistema koji se zovu T ćelije za borbu protiv virusa korona.

S druge strane, Brazil je obustavio treću fazu kliničkih ispitivanja kineske vakcine „koronavak”, nakon što su kod jednog dobrovoljca zabeležena ozbiljna neželjena dejstva, objavio je Si-En-En, a preneo Tanjug. Ova vakcina, koja sadrži neaktivne ćelije virusa, bila je jedna od vodećih vakcina-kandidata iz Kine.

Oglasio se i predsednik Rusije Vladimir Putin, koji je rekao da su sve ruske vakcine protiv kovida 19 efikasne i najavio da će Rusija uskoro registrovati treću vakcinu, kao i da je Moskva spremna da sarađuje sa svim ostalim zemljama o vakcinama protiv korone.

Vakcina Univerziteta Oksford prolazi kroz finalnu fazu testiranja i rezultati bi mogli da budu prikazani javnosti pre katoličkog Božića, 25. decembra. A nemačko Ministarstvo zdravlja je zatražilo pomoć od vojske radi obezbeđivanja skladišta potencijalnih vakcina protiv virusa korona, saopštio je portparol Ministarstva odbrane u Berlinu. U Nemačkoj je više od 6.000 trupa već angažovano u borbi protiv pandemije, a većina pruža podršku medicinskom osoblju koje prati kontakte zaraženih.

Već rezervisano 350.000 doza

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je nedavno da se očekuje potpisivanje ugovora za nabavku nemačko-američke vakcine čiji je proizvođač „Fajzer”. To bi značilo da će Srbija dobiti do marta oko 350.000 doza i da će to biti dovoljno se „pokrije” vakcinisanje zdravstvenih radnika, kao i delova vojske i policije. Predsednik je najavio da će pokušati da dođu i do vakcina za najugroženije kategorije i da će je primiti i predstavnici vlasti kako bi pokazali da je dobra.