Dojče banka za porez na rad od kuće

Pandemija virusa korona od koje posrću privrede širom sveta samo je produbila socijalnu nejednakost. Dok jedan broj zaposlenih ima sreću da može da radi od kuće, milioni radnika ostaju bez posla ili rizikuju svoje zdravlje na slabije plaćenim poslovima daleko od svojih domova.

Da bi se ispravila ova nepravda, stručnjaci Dojče banke predlažu uvođenje poreza od pet odsto na zarade zaposlenih ako se odluče na rad od kuće. Dodatni namet bi plaćali poslodavci, a prikupljeni prihod isplaćivao bi se ljudima koji i dalje svakodnevno moraju da odlaze iz svojih kuća da bi zaradili za život.

Kada bi takav porez bio uveden u SAD, prikupilo bi se 48 milijardi dolara godišnje, što bi znatno pomoglo ekonomskom oporavku. U Velikoj Britaniji bi preko ove nove takse moglo da se prikupi 6,9 milijardi funti, a to bi omogućilo isplatu nadoknade od 2.000 funti godišnje radnicima s niskim primanjima i onima kojima prete otkazi.

„Godinama nam je bio potreban porez na radnike na daljinu. Kovid 19 je to upravo učinio očiglednim. Jednostavno, naš ekonomski sistem nije tako postavljen da bi se nosio s zaposlenima koji se mogu odvojiti od društva”, kaže za Bi-Bi-Si Luk Templman iz Dojče banke.

Vodeća nemačka banka navodi da je globalna pandemija uzrokovala prelazak na rad na daljinu, trend koji će izgleda trajati dugoročno, a mnogi zaposleni očekuju da će provesti kod kuće bar nekoliko dana radne nedelje čak i nakon završetka zdravstvene krize.

Istraživanja ove bankarske institucije pokazuju da jedna trećina zaposlenih želi da nastavi da radi od kuće dva dana u  nedelji kad se pandemija okonča. Porez na rad od kuće plaćali bi direktno poslodavci koji odluče da zaposlenima omoguće rad od kuće. Ali, to se ne bi odnosilo na samozaposlene i one s niskim primanjima, kao ni na osobe koje moraju ostati kod kuće zbog potreba javnog zdravlja i drugih medicinskih razloga.

Prihodi od ovog poreza koristili bi se u vrlo konkretne svrhe, kao pomoć milionima radnika koji svoj posao ne mogu raditi na daljinu i čije su plate manje od 30.000 dolara godišnje.
„Mnogi ljudi nisu impresionirani idejom o novom porezu. Međutim, neki to vide kao zanimljivu politiku koju nacionalne vlade mogu koristiti za preraspodelu dobitaka u pandemiji. Neki su ljudi neočekivano profitirali, dok su drugi na gubitku”, kaže se u izveštaju Dojče banke.

Zaposleni koji su svoj kancelarijski rad zamenili udobnošću svog doma od toga imaju i fleksibilnost u pogledu radnog vremena. Oni štede novac jer ne moraju da plaćaju prevoz na posao, obroke tokom radnog vremena, hemijsko čišćenje radne odeće.

Mnogi smatraju da nije posao države da brine, recimo, o prodavnici sendviča, pekari ili kafiću u centru grada ako ona više nema kupaca iz obližnjih kancelarija. Ali, analitičari Dojče banke ističu da ima smisla da država reaguje, dodajući kako je s lične i ekonomske tačke gledišta, logično da se tim ljudima pruži finansijska pomoć.

Prema sadašnjim procenama, zaposleni u SAD će provesti 4,6 milijardi radnih dana godišnje radeći „onlajn” umesto u kancelarijama. Uz stopu poreza na daljinski rad od pet odsto i prosečnu platu od 55.000 dolara godišnje, to bi značilo dodatni prihod od deset dolara dnevno po zaposlenom. U Ujedinjenom Kraljevstvu preduzeća bi na ime tog poreza izdvajala sedam funti dnevno pri prosečnoj plati od 35.000 funti.

„Oni koji rade od kuće dobijaju direktne i indirektne finansijske beneficije i trebalo bi da budu oporezovani kako bi se ujednačio proces tranzicije za one koji su morali odjednom promeniti mesto rada”, ističe Templman.

Među onima koji svoj posao ne mogu da obavljaju od kuće nalaze se lekari, medicinske sestre, fabrički radnici, zaposleni u servisnim službama. Novi porez bi im pomogao da sačuvaju svoja radna mesta, smatraju u Dojče banci.
„Virus je pogodovao onima koji mogu da rade virtuelno, poput bankarskih analitičara, ali je ugrozio egzistenciju ili zdravlje onih koji to ne mogu”, dodaje Templman.