Narodi u BiH su različito shvatili Dejton

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka ‒ Očekivao sam da će 25 godina od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma biti povod da svi zajedno ponovo pozovemo na vrednosti tog ugovora. I da će priča o jubileju biti prilika za verifikaciju stavova prema njegovom stvarnom istorijskom značaju. Ali vidim da će sve to biti samo farsa. Pojaviće se neki koji će davati „velike” isprazne izjave i sve će ostati isto, ocenio je Milorad Dodik, član Predsedništva BiH iz RS u razgovoru za „Politiku”.

Kakva je atmosfera u BiH četvrt veka od Dejtona?

Atmosfera raskola oko toga šta je uopšte Dejton. Nekoliko meseci pokušava se doći do procedura kako bi obeležili taj datum. Nekoliko dana pre 21. novembra jasno je jedino da će RS obeležiti Dejton, jer to je u Srpskoj državni praznik. U FBiH taj datum se nikada nije obeležavao. Tri naroda i dva entiteta su na različit način shvatili i prihvatili Dejton. Programski dokumenti SDA koji pozivaju da se on ukine strancima nisu bila povod da reaguju. To nam govori na čijoj su strani. Zato je BiH rasuta i neodrživa. Neće se ni održati ako se ne vratimo na izvorne principe Dejtona i bazičnog konsenzusa unutar naroda koji tu žive. Sporazum je urušen, jer su ga razgradili visoki predstavnici koji su imali mandat da ga štite. BiH je mesto ozbiljnog kršenja međunarodnog prava.

Četvrt veka progutala je rasprava o statusnim pitanjima?

BiH je danas promašen improvizorij u kojem ne možete ništa da uradite, ali u kom postoji jedna privilegovana strana ‒ bošnjačka. Savet za sprovođenje mira (PIK) koji se nigde ne pominje u Dejtonu uveden je posle njegovog potpisivanja. To telo dalo je visokom predstavniku takozvana bonska ovlašćenja na osnovu kojih je sebi pribavio pravo da nameće propise.

Nametnuli su brojne institucije, sud, tužilaštvo, obaveštajnu službu, Savet ministara pokušavaju da pretvore u vladu, a po ustavu je to pomoćni organ predsedništva s tri ministarstva. Sada ima deset ministarstava, i oni od nas očekuju, od mene ili nekih Srba, da promenimo ustav i verifikujemo postojanje deset ministarstava. Time bismo pristali na to da BiH ima vladu. Što nije predviđeno ustavom, kao ni vojska, pravosuđe, indirektni porezi... Sve su to oteli od RS i očekuju da sve to prihvatimo i upišemo u ustav, da bi mi sami sva ta nametanja verifikovali. Naravno, to se neće desiti. RS smatra da je validno samo slovo Dejtonskog sporazuma, a ne masovna prisila od strane visokih predstavnika. Kako bi sproveli svoje namere uveli su termin „duh Dejtona”. A uvesti duh u BiH znači da ste uveli hiljade duhova.

Predsedništvo treba da usvoji izjavu povodom jubileja...

Već dva meseca bezuspešno pokušavamo doći do neke zajedničke izjave, koja bi dala karakter obeležavanju. I stranci pokušavaju svemu tome da daju neko svetlo i naprave nove postulate za BiH. Tražio sam da se u prvom stavu iskaže da je sporazum doneo mir u BiH na osnovu dogovora o političkom uređenju. Tim uređenjem BiH se sastavlja od dva entiteta i tri naroda. No, to ne može da uđe u izjavu iako je napisano u Dejtonu i ustavu. Oni traže da se pominju građani. Kada bi to prihvatili, saglasili bi se da redefinišemo sve. Dejton nije zasnovan na građanima već na narodima i entitetima.

Čak prelažu da predsedništvo izjavi da su uprkos teškoj istoriji narodi u BiH više živeli zajedno, nego što smo u sukobu. Pa mi smo u permanentnom sukobu, čak i onda kada je postojao prividan mir. Ne bi se desio rat da je drugačije. Pa se predlaže zalaganje za novi obrazovni sistem u BiH, kako bi se istorija tobož izučavala na prihvatljiv način. Odmah sam zgužvao taj papir. Tri naroda u BiH uvek su bila na različitim stranama. Istoriju ćemo izučavati zajedno sa Srbijom, predsedništvo za to nije nadležno. Još nemamo izjavu, ni protokol, verovatno će se nešto desiti u zadnji čas.

Postoji li ipak neki model koji bi bio prihvatljiv za sve?

Koliko je BiH neuspešna zemlja najbolje svedoči to da smo i danas u protektoratu. U Ustavnom sudu imamo strane sudije koje još uvek vedre i oblače, menjajući ustavni poredak odlukama donetim preglasavanjem. Može se razumeti da jedna zemlja ima stranog namesnika, ali da Ustavni sud u svom sastavu ima strance ‒ to nije zabeleženo. Tek imam nameru da se borim protiv onih koji su toliko zla naneli BiH, jer ova zemlja je imala šansu da smo se držali ustava. Dosad bi počeli da gradimo konsenzus. Ovakva BiH nije dobra ni za koga, a posebno ne za nas. Da su naši pregovarači u Dejtonu znali kako će četvrt veka posle izgledati BiH, sigurno je da im to ne bi bilo prihvatljivo, iako mnogi razumeju kakva je sila pritiskala RS pri nametanju rešenja. Farsa koju su stranci pravili, kažnjavajući, smenjujući i zatvarajući ljude, mnoge je nateralo na poslušnost.

Evo i sada nam među zahteve za kandidaturu za EU kroz fino upakovane formulacije traže da se odreknemo načina glasanja. To jest da pustimo Bošnjacima da odlučuju većinom. I da se sva evropska pitanja stave u nadležnost BiH. Nećemo se odreći načina glasanja, makar nikad ne ušli u EU. Gurate nas u to da budemo preglasani i postanemo marginalna manjina. Već ste nam oteli previše stvari, tema je kako da ih vratimo, a ne kako da dodamo nove stavke na spisak izguljenih ingerencija.