Sofija i Makron, drugi put

Francuski predsednik Makron i samiti EU u bugarskom glavnom gradu već drugi put u dve godine šalju Srbiji strateški važne poruke. Setimo se na samitu EU – zapadni Balkan maja 2018. u Sofiji francuski predsednik Makron je stavio politiku proširenja EU na listu čekanja tako što je dajući prednost rekonstrukciji EU odbio saglasnost na Strategiju proširenja tadašnje Evropske Komisije na čelu sa Ž. K. Junkerom, usvojenu u februaru iste godine. Ta strategija nije nikad potom usvojena od strane Saveta (zemlje članice) EU, a sam proces i metodologija proširenja su doživeli promene koje tek treba da zažive u konkretnom procesu pristupanja novih kandidata za punopravno članstvo.

Za Srbiju je stavljanje politike proširenja na listu čekanja tada u Sofiji značilo i usporavanje njenog puta ka punopravnom članstvu u EU. U međuvremenu zaoštrena globalna kretanja, tekuće krize od ekonomske do izbegličke, pojava i delovanje virusa korona i s tim u vezi iznuđeni i kontroverzni politički procesi, proizvode političko-ekonomske i socijalne probleme i posledice kako samoj EU tako i Srbiji čime se njen evropski put dodatno komplikuje. Naprosto u odnosu na stanje u vreme pomenutog samita EU u Sofiji 2018, a u pogledu evropskog puta Srbije, sadašnje je znatno složenije, izazovnije i zahtevnije. Nema bolje potvrde od činjenice da ove 2020. Srbija nije otvorila nijedno poglavlje u pristupnim pregovorima sa EU.

Potvrđuje nam to opet francuski predsednik Makron na video-samitu, ponovo u Sofiji devetog novembra posvećenom Berlinskom procesu, ali nesporno u istom evrointegrativnom kontekstu odnosa EU – zapadni Balkan. Učestvujući francuski predsednik je ocenio da je „dijalog Beograda i Prištine pitanje bezbednosti Evropske unije” uz naglasak na potrebu da se upravo zbog toga time aktivno bavi prevashodno EU radi njegovog uspešnog rešavanja. Bez sumnje da izjava/stav francuskog predsednika odražava određeni većinski politički konsenzus u okviru EU uključujući sadašnjeg predsedavajućeg EU Nemačku. Otuda ona zaslužuje i posebnu pažnju. Najpre to znači da pitanje rešavanja statusa KiM predstavlja važnu geopolitičku temu za EU i da u tom smislu ulazi u uži krug njenih političko-bezbednosnih pitanja i ciljeva. Ovo je poruka i potvrda Srbiji da se pitanje KiM posebno tretira na nivou EU sa prioritetom rešavanja nezavisno od njenog evropskog puta. Generalno, dakle, kao prethodno pitanje od posebnog značaja za EU, dok će sam proces konkretnih pristupnih pregovora ići nadalje odvojeno u užem smislu i u skladu sa zacrtanim kriterijumima, dodatno definisanom metodologijom i mogućom dinamikom. Nadalje značaj i dinamika rešavanja pitanja KiM dobijaju na težini i brzini sa, takođe, odgovarajućom porukom Srbiji. Naprosto jasno je da pitanja bezbednosti u interpretaciji francuskog predsednika za EU dobijaju prioritet. Zapadni Balkan sa KiM, kao ključnim problemom za EU slušamo u poslednje vreme često, već jeste njeno „lično” najvažnije geopolitičko pitanje u tekućem kontekstu njenog međunarodnog položaja i odnosa, a koje joj omogućuje povratak na svetsku scenu i konkurentnost sa globalnim značenjem i efektima delovanja. Dodatni kontekst i očekivanja EU oko KiM daju i rezultati američkih predsedničkih izbora sa već prihvaćenom u EU pobedom demokrate Bajdena.

Najjasniju ocenu tih očekivanja čini mi se daje nemački analitičar Bodo Veber u intervjuu Kosovo onlajnu 11. novembra, iznoseći u suštini nemačke stavove: „Vraćanje transatlantskom savezu, vraćanje na stranu EU koja ima vodeću ulogu u dijalogu (Beograd–Priština).

Putokaz šta Srbiju čeka oko KiM i njenom evropskom putu, a posle najnovije izjave predsednika Makrona i nemačke platforme rešavanja uz „asistenciju” SAD, u osnovi kada se Priština ništa ne pita, ne može da bude jasniji. Reklo bi se ništa novo, što je istina, ali kada je reč o EU sada u novom evroatlantskom kontekstu, uz pomoć Sofije i Makrona, bar nedvosmisleno.

Diplomata