Poruka kralja Petra pred Kolubarsku bitku

Pre 106 godina, 16. novembra 1914. počela je Kolubarska bitka, najveća koju je srpska vojska vodila u Prvom svetskom ratu. Trajala je puna dva meseca i završena je 15. decembra. Za ceo svet, osim za mali broj onih koji se nikada ne predaju, ishod je bio iznenađujući – srpska vojska pobedila je brojčano nadmoćnu i opremljeniju austrougarsku armiju.

Posle dugih konstantnih napada brojnije austrougarske vojske, srpska vojska je bez hrane, odeće i obuće i sa malo municije bila na korak od kraha. Na bečkom dvoru već se slavila pobeda, a svetski mediji su izveštavali o porazu Srbije. A onda je pred Kolubarsku bitku, kralj Petar sa sinovima sišao u rov i obratio se iscrpljenim srpskim vojnicima sledećim rečima: „Deco moja, vi ste se zakleli da branite otadžbinu i svoga kralja, ali ja vas razrešavam zakletve date meni, jer životi, i vaši i moj, pripadaju samo Srbiji za koju moramo sada pobediti ili umreti. Ja sam došao među vas da je, sa onima koji hoće da se bore za njenu slobodu, odbranimo ili poginemo. Sad je došlo vreme da mi branimo svoju zemlju, njive, ognjišta. Među vama ima i onih koji su posustali i zato svaki onaj koji ne može neka slobodno odloži oružje i neka se vrati kući, ja mu praštam. Ostali, napred!”

Nakon tog govora, Vrhovna komanda je dozvolila komandantu Prve armije generalu Živojinu Mišiću odmor za njegove ratnike i da kad popuni redove novim borcima krene u protivnapad. Za mesto proboja Mišić je odabrao svoj rodni kraj, padine planine Suvobor. Trećeg decembra u sedam časova ujutru Mišićevi borci krenuli su u proboj. Udar je bio toliko silovit da se neprijatelj dao u panično bekstvo.

U Kolubarskoj bici Austrougarska je izgubila 27.000, a Srbija 22.000 vojnika. Pobednik te bitke Živojin Mišić dobio je čin vojvode.

Nemačke novine su posle Kolubarske bitke pisale: „Srbija je još jednom vaskrsla iz groba Kosova polja i iz kolubarskog vrela crpiće tokom čitavog jednog veka gordu hrabrost za najveće bitke”.

Jovan Popović,
Beograd