Pristrasni branioci zakona

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 25.juna – „Voli me, ne voli me”, naivna dečja igra sa otkidanjem listića, našla je neprikladnu primenu u jednoj od glavnih službi za odbranu zakona u SAD. Upravo je otkriveno da je prilikom davanja posla u Ministarstvu pravosuđa, odlučujući kriterijum često bio – da li kandidat „voli ili ne voli” vladajuću politiku.

Stotine najkvalifikovanijih diplomiranih pravnika nije primljeno u javna tužilaštva samo zato što su ih tamošnji „selektori” ocenili kao „nepodobne” – ističe se u juče objavljenom, dugo očekivanom, izveštaju unutrašnje kontrole tog resora. Kao „nepodobnost” su se etiketirale sklonosti ka „levičarenju” i „liberalizmu” u situaciji kad izvršnu vlast drže „desničari” i „konzervativci”.

Davanje prednosti partijskoj pripadnosti nad stručnošću, obično se uzima kao jedan od uzroka posrtanja mnogih poredaka, pre svega autokratskih ili onih koji su u tranziciji, ali se to ne bi očekivalo u zemljama razrađene demokratije, kao što su SAD. Pogotovu što se iz ovdašnjih vrhova šalju poruke drugima da treba da učvršćuju pravnu državu i njena pravila u koja spadaju – „niko nije iznad zakona”, „ni po babu ni po stričevima”, „neka pobedi bolji”…

Utvrđeno je, međutim, da posao u Ministarstvu pravosuđa nisu dobijali mnogi pretendenti samo zato što su bili svrstani među „ideološki nepodesne”. Na primer: zato što su članovi organizacije koja se zalaže za slobodu pobačaja, što su na popularnoj internetskoj mreži objavili „nepovoljnu” karikaturu predsednika Džordža Buša, što su radili za opozicione demokrate, kritikovali Patriotski akt (koji je pojačanim merama za borbu protiv terorizma, donekle ograničio građanske slobode), zamerali pojedinim kadrovskim rešenjima u Vrhovnom sudu, pripadali Savetu za američko-islamske odnose, izražavali neslaganje s prisluškivanjima sunarodnika bez sudske dozvole…„Takvima” nisu pomagale ni diplome vrhunskih univerziteta kao što su Harvard i Džordžtaun. „Prešišavali” su ih konkurenti slabijih kvalifikacija ali „jače lojalnosti” – prenose i glavni mediji.

Navodi se, zatim, da 2002. godine na konkursima nije prošlo 43 od 61 prijavljenog povezanog s Demokratskom partijom, a da je primljen 41 od 46 podnosilaca molbe iz Republikanske partije. Takođe – da je otpalo svih sedmoro kandidata učlanjenih u liberalno Američko ustavno društvo, a da je prihvaćeno 27 od 29 kandidata bliskih konzervativnom Federalističkom društvu – precizira današnji „Njujork tajms”. „Nedopustivo je i neprihvatljivo da se politizuje prijem karijernih pravnika” – prokomentarisao je sadašnji šef Ministarstva pravosuđa Majkl Mjukejsi i najavljuje zaoštravanje nadzora. Pomenuta zastranjivanja se stavljaju na teret njegovim prethodnicima Džonu Eškroftu (za prekršaje 2002. godine) a pogotovu Albertu Gonsalesu (2006) čije je odstranjivanje devetoro javnih tužilaca i pokrenulo detaljna preispitivanja slutnji o politizaciji Ministarstva pravosuđa koje se tradicionalno dičilo svojom nepolitizovanošću.

Utvrđene nepravilnosti predstavljaju „kršenje politike ministarstva i zakona o službi koje zabranjuju diskriminaciju, po političkoj i ideološkoj liniji, u zapošljavanju” – konstatuje se u inspekcijskom nalazu. Ideološki i politički faktori mogu da se uvaže u političkim nameštenjima, ali nisu dozvoljeni kao merilo za prijem na profesionalna, državna, pravnička radna mesta – podseća njujorški list. I dodaje da žrtve zloupotreba, u ovakvim slučajevima, mogu da tuže počinioce koji, uopšte uzev, ne podležu krivičnoj odgovornosti.

Dvoje ideoloških „selektora” nisu pozvani ni na disciplinsku odgovornost jer su „na vreme” napustili ministarstvo prošle godine i prešli u privatne firme. Uvidom u i-mejl poruke utvrđeno je da je jedna iz tog kadrovičkog tandema, Ester Slejter Mekdonald, poručivala da kao osnov za odbacivanje kandidata treba da budu njihovi: „levičarski komentari” ili upotrebe izraza kao što su „ekološka pravda”, pa i „socijalna pravda”. U nepodobnost se uračunavalo i članstvo u Grinpisu, Akcionom savetu za istraživanje siromaštva i rasnih odnosa…

Posao javnih tužilaca ne sme da bude partijski obojen i naš pravosudni sistem ne sme da bude korumpiran partijskim interesima – ocenio je šef nadležnog odbora Predstavničkog doma, demokrata Džon Koniers. Politizacija tog resora je uzela toliko maha, dodao je, da su čak i stažisti, preko leta, podvrgavani „testu partijnosti”.

Izveštaj, sačinjen pod rukovodstvom interne inspekcije Glena Fajna, tek je prvi u nizu raporta o elementima nezakonite pristrasnosti u redovima branilaca zakona. Ali, već se taj raport doživljava kao značajan dokaz da je Bušova administracija, čiji se predstavnici zasad nisu izjasnili o najnovijim otkrićima, politizovala službu koja je trebalo da služi odbrani pravnog poretka od raznih, pa i politizovanih, nasrtaja.