„Petrohemija" čeka kupca već 12 godina

Da li će nova radna grupa „najbolji tim”, koji treba da formira generalni direktor „Gaspromnjefta” Aleksandar Djukov biti presudna da se „Petrohemija” konačno privatizuje i integriše s rafinerijom nafte Pančevo, pošto je pre dva dana pokrentuo novo postrojenje „duboka prerada”,tek će se videti. Ovo utoliko pre ako se zna da se to pokušava od 2008. godine, kada je NIS privatizovan i kada je još Mlađan Dinkić probao da ovaj hemijski kompleks spakuje u tadašnji međudržavni sporazum i proda u paketu novom ruskom vlasniku. Ali, nije uspeo.

Od tada do danas je prošlo 12 godina, a u međuvremenu se samo unekoliko promenila vlasnička struktura u HIP „Petrohemiji”. Tako danas NIS ima oko 20,4 odsto, oko 70 procenata država Srbija. Akcionari su još i Fond za razvoj i „Srbijagas”, ali i ruska kompanija „Lukoil”.

Velimir Unković, prvi čovek „Petrohemije”, izjavio je juče kratko za „Politiku” da ovaj hemijski kompleks danas izvozi dve trećine svojih proizvoda i da pozitivno posluje. On nije mogao da kaže da li je posle prekjučerašnje priče o privatizaciji između čelnika države i „Gaspromnjefta” „Petrohemija” bliža prodaji ili nije, jer nije ni bio prisutan kada se o tome razgovaralo.

Novica Kocić, predsednik Samostalnog sindikata „Petrohemije”, kaže za naš list da je svaka izvesnost bolja od neizvesnosti i da bi i zaposleni voleli konačno da znaju ko im je pravi gazda.

– Država Srbija je već dugo pod pritiskom MMF i Svetske banke da se „Petrohemija” privatizuje i to mora da se dogodi. Kada, videćemo. Možda će nova radna grupa imati više sreće i konačno naći rešenje i za zaposlene i za državu – kaže on. Ko god bio novi vlasnik, predstavnici sindikata će tražiti fer i korektne uslove za zaposlene. Tu se pre svega misli na visinu zarada, koje bi trebalo da se povećaju i budu ekvivalent ostvarenom poslovnom uspehu, kaže on.

On dodaje da u ovom času država Srbija ima veliki interes da privatizuje „Petrohemiju”, pre svega zbog štrajkova koji su bili i ove godine. Razlog su niske plete, odliv kvalifikovane radne snage zbog čega se oseća otežano poslovanje. Ovo utoliko pre što su proizvodi koji izlaze iz fabrike propilena i kaučuk, berzanska roba, i što uvek može da bude i minusu i plus u poslovanju.

Kocić kaže da, prema poslednjim procenama od pre dve godine, „Petrohemija” vredi oko 230 miliona evra. Istovremeno, po njemu, ruska strana ima u ovom času interes da kupi HIP i zbog činjenice da će za nekoliko godina vozila početi sve više da troše struju, a manje dizel gorivo, pa bi oni trebalo da imaju još jednu dodatnu delatnost.

Njegov kolega Zoran Obradović, predsednik Sindikata inženjera i tehničara „Nezavisnost”, ne slaže da HIP treba privatizovati. Pogotovo kada ova fabrika dobro radi i ima finansijske rezerve od oko 50 miliona evra, a naruku im ide i svetska cena benzina.

– Osim tehnološke povezanosti jednom cevkom s rafinerijom koja nas snabdeva primarnim benzinom, nema drugog razloga da nas država proda. Ukoliko se to ipak dogodi, to će biti čista politička, a ne ekonomska odluka, jer Rusima realno „Petrohemija” nikada nije bila interesantna i ne treba im. Da jeste, već bi je kupili. Jedino što može da promeni njihovu odkuku je duboka prerada. Osim toga oni primarni benzin iz rafinerije mogu da izvoze i prodaju bilo gde, te im ni zbog toga nismo mnogo zanimljivi – kaže on.

Ovo i nije, objašnjava, prvi put da je država blizu dogovora, pa se opet sve prolongira. Koliko zna, kako kaže, poslednji put dve strane nisu mogle da se dogovore oko cene za fabriku polipropilena za koju je država Srbija tražila oko 150 miliona evra, pa je sve stalo.

On ističe da je najvažnije da se, ukoliko već mora da se prodaje, nađe najbolje rešenje i za radnike koji ostaju, ali i za one koji moraju da odu.

Branko Rašeta, predsednik sindikata smenskih radnika „Pravda”, kaže da je sve bolje od ovog „tega oko vrata” . On podseća da je i ranijih godina bilo zainteresovanih za HIP, poput Poljaka i Kazahstanaca, ali da na kraju ništa nije bilo. Ko god da dođe, mora da se očuva dostojanstvo radnika, zaključuje on.