Od izbora cenzurisano 50 Trampovih tvitova

Američki senatori su drugi put za tri nedelje rešetali čelnike „Fejsbuka” i „Tvitera” o merama koje su preduzeli oko izbora, a kojima nijedna stranka nije zadovoljna. Dok demokrate smatraju da nije dovoljno to što je skoro svaki drugi tvit Donalda Trampa obeležen kao sporan, jer je sadržaj ipak bio vidljiv, republikanski članovi komiteta za pravosuđe su ih pitali zašto se tehnološke kompanije uopšte stavljaju u ulogu da sude šta je tačno. Republikanci već dugo optužuju vodeće društvene mreže, čiji su zaposleni mahom naklonjeni liberalima, da suzbijaju konzervativno mišljenje i u tom tonu je proteklo i ovo saslušanje.

„Ja ne želim da vlada preuzme posao da presuđuje koji je tvit legitiman, ali kada imate kompanije moćne koliko i vlade, a moćnije od tradicionalnih medija, nešto mora da se menja”, rekao je predsednik komiteta republikanac Lindzi Grejem.

Jedno od pitanja je bilo da li se vodeće mreže dogovaraju oko cenzure konzervativaca. Republikanac Džošua Holi pomenuo je prijavu uzbunjivača, bivšeg zaposlenog u „Fejsbuku”, na osnovu koje tvrdi da moderatori sadržaja iz „Fejsbuka”, „Tvitera” i „Gugla” usaglašavaju odluke. Pokazao je i snimak ekrana interne aplikacije „Task”, preko koje se navodno koordinišu projekti, uključujući cenzuru, objavio je Foks.

Direktor „Fejsbuka” Mark Zakerberg je rekao da se aplikacija koristi za kooridinisanje raznih zadataka, između ostalog za razmenu signala o važnim temama kao što su teroristički napadi, zlostavljanje dece ili operacije stranih vlada. Na konkretno pitanje senatora da li „Fejsbuk”, „Tviter” i „Gugl” usaglašavaju odluke o zabrani pojedinaca, sajtova i haštagova Zakerberg je dvosmisleno odgovorio da ne usaglašavaju politiku, ali da postoji određeni nivo komunikacije.

Uzbunjivač je u prijavi naveo i da „Fejsbuk” koristi platformu Centra da prati korisnike na celom internetu, čak i ako na drugim mrežama imaju drugačija imena. Kompanija je potvrdila da to radi da bi sprečila nedozvoljeno neautentično ponašanje, odnosno fiktivne povezane naloge koje rade za nečiji račun.

Džek Dorsi, direktor „Tvitera”, izneo je podatak da su uklonili ili obeležili 50 tvitova Donalda Trampa od dana izbora i da je to rezultat pooštrenih pravila da bi se sprečile dezinformacije oko izbora, o čemu su obe kampanje unapred obaveštene. Otprilike je svaka druga objava odlazećeg šefa Bele kuće cenzurisana. Republikanski senator Ted Kruz kritikovao je Dorsija zbog toga što je na svaki tvit o izbornoj krađi stavljeno upozorenje da je „prevara te vrste izuzetno retka u SAD”.

„To nije upućivanje na širu diskusiju kao što kažete. To je zauzimanje političkog stava koji je predmet sporenja”, rekao je Kruz.

Povod za saslušanje u Senatu bila je odluka „Fejsbuka” i „Tvitera” iz oktobra da u finišu  predizborne kampanje zabrane ili ograniče deljenje priče „Njujork posta” o sumnjivim ukrajinskim poslovima Bajdenovog sina Hantera. Senator Grejem je ponovio stav da se ove platforme ponašaju kao urednici sadržaja i da zbog toga mora da se menja član 230 zakona o komunikacijama koji ih štiti od pravne odgovornosti za objave korisnika.

I demokrate podržavaju promenu, ali s drugim motivima. Zalažu se da se kontrola sadržaja pojača, odnosno da se još više sklanjaju dezinformacije i govor mržnje. Poslednje su zamerili „Fejsbuku” to što nije blokirao bivšeg Trampovog stratega Stivena Benona, koji je nedavno u video-snimku pozvao na skidanje glava epidemiologu Entoniju Faučiju i direktoru FBI Kristoferu Reju. „Tviter” mu je zbog toga suspendovao nalog, a „Gugl” je sklonio snimak sa „Jutjuba”.

Promenu zakona podržavaju i kompanije. Dorsi je predložio veću kontrolu algoritima i osnivanje nadzornog odbora kojem će korisnici moći da se žale na odluke.

Tramp će morati da se spremi za još veće ućutkivanje, jer je Dorsi potvrdio da ga od 20. januara neće više tretirati kao svetskog lidera, tako da neće uživati dosadašnje povlastice da objavljuje nešto što bi običnom korisniku bilo zabranjeno. Na primer, da otvoreno preti nasiljem, kao što je pretio Severnoj Koreji.