Medvedev: Spoljna politika u interesu Rusije
Specijalno za „Politiku“
Moskva, 25. juna – Spoljnu politiku Rusije neće određivati obim kritike koja se svakodnevno čuje iz inostranstva – rekao je danas u intervjuu Rojtersu ruski predsednik Dmitrij Medvedev. „Ruska spoljna politika biće ona za koju se Rusija s mukom izborila tokom svoje novije istorije, za poslednje dve decenije. U tu politiku se mogu unositi male korekcije, ali uprkos tome, ona će ostati nepromenjena i sastoji se u tome da brani nacionalne interese Rusije, da se bori za njih na svim nivoima, u svim oblastima međunarodne saradnje, polazeći od pragmatičnog shvatanja, i polazeći od onih vrednosti koje mi smatramo važnim. A mi smatramo da su za nas najvažnije vrednosti: sloboda, demokratija, zaštita prava svojine, dodao je Medvedev naglasivši da se ruska spoljna politika ne može karakterisati ni kao liberalna, ni kao konzervativna, niti kao bilo koja druga. „To mora biti politika koja potvrđuje i podržava naše nacionalne interese”.
Pred sutrašnji samit Rusija–EU u Hanti-Masijsku, novinari Rojtersa želeli su da znaju koji su ruski prioriteti u predstojećim razgovorima.
Predsednik RF je istakao činjenicu koja je „i njega iznenadila”, da je Rusija treći izvoznik u EU, a da se, po značaju za Evropsku uniju, rusko tržište nalazi na četvrtom mestu. Zato je najvažnije da se shvati da se vode razgovori između „Ruske Federacije kao velike evropske države, države koja sebe smatra delom Evrope, s jedne strane, i Evropske unije kao udruženja značajnog dela evropskih država”.
Na pitanje šta ruski predsednik smatra najvećom opasnošću po nacionalnu bezbednost zemlje, Medvedev je, pored niza opasnosti koje prete čitavom čovečanstvu kao što su finansijska nestabilnost i terorizam, naveo da Rusija ima i svoje, specifične, probleme. Prvi je siromaštvo koje još nije prevaziđeno i čije je „rešenje glavno za državu, koja će se time baviti koristeći sve svoje ekonomske mogućnosti“
„I drugi problem je korupcija. Korupcija kao sistemski izazov, kao pretnja nacionalnoj bezbednosti, kao problem koji rađa nepoverenje građana u sposobnost države da uvede red i izbavi ih od zločinačkog otimanja (...) S korupcijom je prirodno povezana i neophodnost učvršćivanja zakonitosti, sudskog sistema, svega onoga čime smo mi počeli da se bavimo”.
Dežurno pitanje o odnosima sa Putinom danas je imalo i novu konotaciju – da li će bivši predsednik Rusije biti „samo prelazni premijer” ili će dva lidera raditi zajedno sve dok je Medvedev predsednik?
Odgovor je glasio da njih dvojica predstavljaju „zaista dobar savez za rešavanje teških zadataka koji stoje pred Ruskom Federacijom” i da će raditi „onoliko koliko bude potrebno za postizanje ciljeva koji stoje pred Rusijom, naravno, u okvirima koje određuje zakon”.
Na konstataciju novinara Rojtersa da je Putin kontrolisao sredstva informisanja i na pitanje da li će biti izmena u toj oblasti, ruski predsednik je odgovorio:
„Kao prvo, ne mogu da se složim s tim da je tako bilo za vreme mog prethodnika ili bilo koga drugog. Nikakve specijalne kontrole nad sredstvima masovnih informacija koje bi se razlikovale od onih oblika kontrole koji postoje u drugim zemljama, kod nas nema. Ja sam ne jednom rekao da su i elektronska sredstva informisanja, i štampa, i internet, apsolutno slobodni, a da njihovu uređivačku politiku određuju vlasnici. Kad je reč o državnim kanalima, postoje odgovarajući uređivački saveti. Ne mislim da oni sprovode nekakvu posebnu politiku. Naša televizija je potpuno zrela i savremena, pokazuje raznovrsnost života u RF sa svim političkim ličnostima prisutnim na savremenoj ruskoj političkoj sceni, pokazuju i probleme i dostignuća (...)
(...)U tom smislu problem informacione zatvorenosti u Rusiji ne postoji danas, nije ga bilo juče i nikad ga neće biti. U to ne treba da sumnjate”.
Svoj govor o medijima predsednik je završio konstatacijom da u svakoj zemlji postoji izvestan broj „političkih ’luzera’ koji smatraju da sredstva informisanja nisu slobodna zato što oni nisu u njima svakodnevno. Ali to su njihovi problemi, a ne problemi medija”.