Isporučiti biračima pravdu

Mandatar za sastav Vlade Crne Gore Zdravko Krivokapić mi je u direktnoj komunikaciji rekao da on nije za smenu starog režima, već za evolutivne promene. Jasno je da to nije njegov stav, već stav vladara iz senke koji njime upravljaju (Gojka Perovića, Vlada Božovića, Miška Perovića i Željka Ivanovića). Glasači Demokratskog fronta (DF) glasali su za smenu režima i demontažu bolesnog sistema zasnovanog na nekontrolisanoj moći jedne porodice.

DF je antisistemska politička organizacija. To nam piše u programu, to nam je na usnama kad govorimo, to nam je u mislima, to nam je u srcima. Sloboda ili ništa! Nemoguć je hibrid dva nepomirljiva sveta – slobode i ropstva!

Mi bismo demontirali totalitarni sistem. Bez oklevanja i bez straha. Otvorili dosijea Udbe, očistili službe i državne organe od korumpiranih političara i plaćenika mafije, pohapsili tajkune i njihove mentore iz vrha DPS-a koji su opljačkali ovaj narod. Isporučili bismo našim biračima pravdu. Disalo bi se slobodno.

DF se ne plaši Đukanovića. To smo mu rekli u lice u parlamentu više puta. To smo mu poručili sa ulica.

Umesto toga, dobili smo vladu koja će čuvati Đukanoviće i njihov kapital. I sve tajkune prve i druge porodice. Sve će biti isto. I još gore. Crnom Gorom će se širiti nepodnošljivi osećaj nepravde.

Ova vlada će biti opasan i neuspešan eksperiment. Posledice će biti teške i skupe. Platiće narod. Dodatnim osiromašenjem i nepravdom.

Vladu su formirali vladari iz senke koji cene da je postojeći politički, ekonomski i institucionalni poredak u principu dobar i da je za bolji život građana i njihov prosperitet neophodno samo malo korigovati neke anomalije, koje nisu suštinskog karaktera i koje bitno ne opredeljuju suštinu društvenih odnosa. Vladu formiraju oni koji ne promovišu potrebu korenitih i radikalnih društvenih, ekonomskih i institucionalnih promena.

Ogromna većina naših ljudi izgleda još ne želi da poveruje u dubinu krize u kojoj se zemlja nalazi i misli da se postojeće stanje može menjati mirno, laganim korekcijama i bez velikih turbulencija.

Na našu žalost, stanje u društvu, ekonomiji i institucijama je sasvim suprotno. Kriza u kojoj se nalazi zemlja je duboka, sistemska i strukturna. Nesprovedena politička reforma i devijantni izborni sistem koji počiva na široko rasprostranjenoj korupciji između vlasti i birača (u kojem vlast korumpira birače zaposlenjem, plaćanjem računa, brisanjem kazni, dodeljivanjem dozvola, stavljanjem na spisak korisnika socijalne pomoći, pa sve do direktnih novčanih transakcija) dovodi do sistemske političke deformacije na fundamentalnom nivou uspostavljanja sistema vlasti.

Korupcija je, dakle, ugrađena u same temelje političkog sistema. Vlast formirana na korupcionaškim temeljima neminovno dovodi do reprodukcije ovog sistemskog defekta i na sve ostale društvene podsisteme – vladu, lokalnu samoupravu, tužilaštvo, policiju, pravosuđe, univerzitet, sindikate, stranke, NVO, kompanije, medije. Korupcija postaje osnovni i jedini način za regulisanje međusobnih odnosa u društvu.

Pojedinac, građanin, traži svoje mesto u takvom društvenom poretku, svestan da mu lični status, standard, napredovanje u karijeri ne zavise od sopstvenih kvaliteta, znanja, truda ili rezultata rada, već isključivo od ličnih mreža društvenih kontakata unutar korupcionaške piramide. Pragmatični egoizam kod običnog građanina tera ga na prihvatanje onih društvenih normi koje mu donose najveću ličnu dobit, s prihvatljivim rizikom od sankcija. Ako je kažnjivost u sistemu direktno zavisna od mesta u hijerarhiji, onda će sklonost ka korupciji ljudi biti sve veća, što je mesto u hijerarhiji više. Biti u nekoj vlasti, lokalnoj ili republičkoj, garantuje visok stepen nekažnjivosti i mali rizik za korupcionaško ponašanje.

Takav poredak u malom društvu bez unutrašnjeg otpora i demokratske tradicije, sa snažnim uticajima plemensko-familijarnog nasleđa, može da obezbedi stabilnost na određeni rok.

Ono što naši građani još ne prepoznaju jeste problem efikasnosti i troškova, pa samim tim i održivosti takvih sistema. Ovakvi defektni društveni sistemi stvaraju ogromne troškove koji dovode do budžetskih deficita, nelikvidnosti, nezaposlenosti i dužničke krize.

Bogatstvo akumulirano kroz korupciju kontroliše sam vrh piramide vlasti, koji istovremeno utiče na odluke vlade i drugih delova vlasti. Strah od ličnih gubitaka motiviše vrh piramide da donosi odluke koje su u njihovu korist, a na štetu i svih drugih pripadnika piramide na nižim nivoima.

Prve žrtve su pojedinci izvan piramide moći, obični građani, poreski obveznici. Porast cena struje, telekomunikacionih usluga, goriva, povećani porezi, takse, smanjenje zarada, penzija, otpuštanja iz državnih službi, kašnjenje u plaćanju i recesija su neminovne posledice. Vremenom troškove moraju da pokrivaju i članovi piramide moći sa viših pozicija, što dovodi do konflikata među nosiocima značajnih delova društvene moći. Hapšenja u Budvi bila su samo mala najava takvog scenarija. Pravi obračuni nas tek očekuju.

Devijantni politički, društveni i ekonomski sistem, postavljen na pogrešnim ideološkim pretpostavkama (vulgarnog neoliberalnog kapitalizma) s ugrađenim strukturnim defektom korupcije, mora za posledicu imati ekonomski, institucionalni i moralni slom našeg društva.

Zato su korenite i radikalne promene sistema imperativ. Možete da me mrzite i pljujete koliko god hoćete. Možete da verujete Gojku, Vladu, Mišku i Željku da je sve u redu i da ništa ne brinete. Da je dovoljno da DPS ode i da će se stvari promeniti same od sebe. Da je reč samo o laganoj prehladi i da je dovoljno popiti aspirin o vitamin Ce. Dobra vest je da postoji lek i da još postoji nada u ozdravljenje. Što pre počnemo s pravom terapijom, šanse za oporavak su veće, a posledice od bolesti manje. I suprotno. Jedino što nemamo jeste vreme.

Jedan od lidera Demokratskog fronta