Učitelji traže onlajn nastavu i za mlađe osnovce

Odluka da samo mlađi osnovci ne pređu na onlajn nastavu od sledeće nedelje, već da časove pohađaju u osmoletkama do početka zimskog raspusta, 21. decembra, naišla je na protivljenje većine prosvetnih radnika. Učitelji koji su od starta školske godine najopterećeniji, kao jedini koji u obrazovnom sistemu svakodnevno iste lekcije predaju bar dvaput – prvoj pa drugoj grupi učenika istog odeljenja, a posle predaju i đacima koji su izborom roditelja na onlajn nastavi, dva i po meseca grabili su napornim tempom i nisu se bunili. Sad podižu glas i kažu da nije pošteno, korektno, niti u redu da samo oni budu izopšteni iz preporuke da se u datim epidemiološkim okolnostima iz klasičnih pređe u virtuelne učionicu.

Učitelji i njihovi đaci nisu kovid rezistentniji u odnosu na nastavnike i starije osnovce ili profesore i srednjoškolce koji će od ponedeljka na onlajn nastavi biti pošteđeni rizika da kovid 19 pokupe ili poseju na putu od kuće do škole ili u učionici. I to je osnovni razlog zahteva učitelja da nadležni revidiraju odluku i u prelazak na školovanje na daljinu do zimskog raspusta uključe i mlađe razrede osmoletki. Zabrinjavajuća epidemiološka situacija praćena upozorenjima zdravstvenih stručnjaka da je virus ušao u porodice i svakodnevno rekordnim brojkama novozaraženih i preminulih, nije povoljnija za mlađe osnovce i prosvetne radnike koji im predaju. Zato smatraju da će oni biti u nepovoljnijem položaju, kao jedini u školskoj populaciji kojima je naloženo da nastave da uče i rade na isti način kao što su od početka školske godine do sada, iako su epidemiološke prilike daleko složenije nego u septembru.

– Učitelji su veoma opterećeni priremom i realizacijom nastave koja se na atipičan način sprovodi od početka školske godine. Problem je što su se mnoge kolege razbolele zbog putovanja, hladnoće, ali i neposrednog rada sa učenicima koji mogu biti asimptomatski prenosioci virusa. Zdravlje učitelja nije manje ugroženo nego zdravlje nastavnika, a isto važi i za đake svih uzrasta. Uslovi nisu pogodni da se organizuje kvalitetna neposredna nastava. Vladi Srbije i Kriznom štabu predložićemo da se od ponedeljka, 30. novembra, i za osnovce od prvog do četvrtog razreda nastava organizuje isključivo onlajn do stabilizacije ove situacije, da svi đaci i prosvetni radnici budu u ravnopravnom položaju – kaže za „Politiku” Snežana Milojković, predsednica UO Saveza učitelja Republike Srbije.

Govoreći u ime 60 stručnih društava koja okupljaju oko 10.000 učitelja širom države ona ne osporava da ima i učitelja koji nisu za prelazak na onlajn nastavu. Poučeni iskustvom s kraja prošle školske godine svi su, kaže, zabrinuti kako će đaci savladati predviđene nastavne teme. Svesni su da je neposredan rad u učionici nezamenljiv, ali i da ne treba po svaku cenu da se ugrozi zdravlje učenika, roditelja i prosvetnih radnika.

Da su od početka školske godine u učitelji u drugačijem položaju u odnosu na ostale prosvetne radnike, ukazuje i Zorica Vukajlović, predsednik UO Društva učitelja Beograda. I ona deli stav većine učitelja da je pravi trenutak da se ukaže da poslednja odluka nadležnih o promeni načina rada u obrazovnom sistemu nije korektna.

– I to ne samo prema đacima i učiteljima, nego i prema predmetnim nastavnicima koji, recimo, strane jezike predaju i u mlađim razredima. Najteže je naći zamenu za učitelje jer oni u školi rade sa jednim odeljenjem ceo dan, ne jedan čas. Društvene mreže preplavljene su molbama da se neko od kolega prihvati da radi kao zamena učitelja na dve nedelje i više, u nastavi ili produženom boravku. Situacija nije dobra. Svi znamo da su najbolji rezultati neposrednog rada sa đacima, da je onlajn nastava odlična dopuna, ne i adekvatna zamena za rad u klasičnoj učionici. Ipak, propušteno gradivo može da se nadoknadi, a život i zdravlje ne mogu – poentira Vukajlovićeva.

Stav stručnih učiteljskih udruženja uživa apsolutnu podršku prosvetnih sindikata, od manjih lokalnih u mnogim opštinama i gradovima do sva četiri reprezentativna u obrazovanju na republičkom nivou.