Pušenje i kovid 19

Naučna debata o uticaju pušenja na nov korona virus otpočela je nakon nalaza da bi pušenje moglo biti zaštitnik teškog akutnog respiratornog sindroma iz 2019. godine (kovid 19), bolesti koju izaziva virus 2 (SARS-CoV-2). Tu su mogućnost rado prihvatili mnogi pušači, uključujući i neke lekare, kada je objavljen rad da je među obolelima od kovida 19 koji su smešteni u bolnice bilo manje pušača. Međutim, na osnovu brojnih istraživanja, koja su sprovedena u Kini, Koreji i SAD, pokazano je da pušenje duvana dovodi do težeg oblika kovida 19. Usledile su preporuke da se u doba pandemije smanji i prekine pušenje. Da bi se to ostvarilo, neophodno je da stručni timovi, lekari i celokupno medicinsko osoblje iznose u javnost da duvan pogoršava kovid 19. Tako će mnogi ostaviti pušenje, a smanjiće se i broj onih koji bi počeli. U Iranu, epicentru kovida 19 na Srednjem istoku i zemlji s visokom prevalencijom pušača, ustanovljeno je da je više od 50 odsto onih koji su prestali da puše to uradilo zbog virusa i da planiraju da ne upražnjavaju tu naviku ni kada u toj zemlji prođe epidemija.

Po svemu sudeći, pandemija koju je izazvao nov korona virus još dugo će trajati. Da bi se obustavilo njegovo širenje, neophodno je da se kod više od 50 odsto stanovnika stekne imunitet. Kolektivni imunitet se stiče na dva načina: prirodnim širenjem bolesti i vakcinisanjem. Čekanje na prirodno širenje bolesti dovelo bi do ogromnog broja smrtnih ishoda, a nije sigurno ni da li bi se stekao kolektivni imunitet, jer ne zna se koliko on traje; postoje slučajevi da su neke osobe već dva puta obolevale od kovida 19. Zato se širenje zaraze, od samog početka epidemije u Kini (pandemija je proglašena u martu ove godine), obuzdava epidemiološkim postupcima sve dok veliki deo populacije vakcinacijom ne stekne imunitet.

Svetska zdravstvena organizacija je registrovala više od 180 kandidata za vakcinu; deset je ušlo u treću fazu kliničkih ispitivanja, a jedan se upravo pokazao da je siguran i efektivan. Sledi masovna proizvodnja novootkrivene vakcine (možda i ostalih, ako se pokaže da su sigurne i efikasne) i vakcinisanje. Ti postupci će verovatno trajati skoro godinu dana, a i duže u nekim delovima sveta. Dakle, vredi i dalje upražnjavati epidemiološku zaštitu, uključujući smanjenje ili prestanak pušenja. Pandemija izazvana novim korona virusom je pogodan momenat da oni koji su planirali ili ranije pokušavali da ostave duvan to sada učine.

Duvanski dim oštećuje imuni sistem i plućna tkiva. Zato su hronični pušači osetljiviji na respiratorne i druge infekcije. Pušači imaju dvostruko veću šansu da obole od gripa, a simptomi su teži kod pušača. Pušenje je važan faktor rizika za pojavu karcinoma pluća i hroničnu opstruktivnu bolest pluća (COPD). Epidemija izazvana sličnim korona virusom (MERS-CoV), koji izaziva težak respiratorni sindrom, a prenosi se s kamile na ljude) izazvala je veći mortalitet kod pušača nego nepušača.

Pored uticaja pušenja duvana na širenje i težinu kovida-19, vredi istaći da duvanski dim stimuliše enzime jetre, citohrom P450 (CYP1A2 i CYP2B6). To su enzimi koji metabolišu različite lekove, npr. hlorokin, hidrohlorokin, amitriptilin, klozapin, haloperidol, propranolol, teofilin, varfarin i kofein. Zato se kod pušača (najviše kod onih koji puše sedam i više cigareta dnevno) smanjuje nivo leka u krvi, pa im se daju veće doze leka da se postigne zadovoljavajući efekat. Međutim, kada pušač leži u bolnici u kojoj je zabranjeno pušenje, on naglo postaje nepušač i ako nastavi s uzimanjem ranije veće doze odgovarajućeg leka, kod njega za manje od nedelju dana nivo enzima, CYP1A2, opadne i aktivnost leka odgovara onoj kod nepušača. Ranije povećana doza (za oko 50 odsto) sada je previsoka, što može da dovede do neželjenog efekta leka. Opisano je, na primer, da se nivo klozapina (antipsihotički lek) u plazmi pušača koji naglo prestane da puši, u proseku, povećava 72 odsto. Kod takvih bolesnika je opisana pojava konfuzije, grčeva, stupora i kome, a nekada se javlja i aspiraciona pneumonija. Pošto CYP1A2 ubrzava metabolizam kofeina, pušačima je neophodno četiri puta više kofeina nego nepušačima da im nivo u plazmi bude podjednak. Pušenje dovodi do podsticaja CYP2B6 enzima, a njegovi supstrati su bupropion, klopidogrel, efavirenz i nevirapin. Farmakokinetske interakcije lekova i pušenja izazivaju hemijski sastojci u dimu cigarete (ima ih više od stotine), a farmakodinamske interakcije nastaju usled nikotina. Tako nikotin, usled aktiviranja centralnog nervnog sistema, smanjuje sedaciju kod pušača koji uzimaju neki od benzodiazepina (midazolam, alprazolam, bromazepam, lorazepam, diazepam, flurazepam, hlorazepat, prazepam i dr.). Ukoliko osoba naglo prekine s pušenjem, a uzima benzodiazepine, postoji rizik od pojave depresije. Pušenje povećava neželjene efekte oralnih kontraceptiva (tromboembolizam, infarkt miokarda, šlog), a efikasnost inhalacionih kortikosteroida se smanjuje.

U doba karantina, izolacije i fizičkog udaljavanja zbog novog virusa, mnogi pušači puše veći broj cigareta, a neki bivši pušači ponovo propuše. Da se olakša odvikavanje od pušenja i umanji želja da ponovo puši, osoba može privremeno da koristi farmaceutske pripravke nikotina, bupropion (Zyban) i vareniklin (Chantix) koji smanjuju nikotinsku zavisnost i pomažu kod apstinencijalne krize.

Akademik Rajko Igić,
osnivač pokreta studenata medicine
Dan bez cigarete, 31. januar