Iskorak u pozorišnu realnost

Od našeg specijalnog izveštača

SKOPLjE – Predstava „Lounli plenet” Ateljea 212 gostovala je u četvrtak u dva termina (18 i 20 sati) pred makedonskom publikom poštujući sve epidemiološke mere i preporuke zdravstvenog tima. Autorski i izvođački trojac Maja Pelević, Olga Dimitrijević, Dimitrije Kokanov, potpomognuti tekstovima svojih kolega Tanje Šljivar i Igora Koruge, koji se međusobno prepliću i prožimaju, vodili su gledaoce na turističku turu kroz obe strane novčića utopije i distopije naše „pozorišne” stvarnosti.

Svoju kolažnu „priču” slagali su, hodajući kroz otvorene i zatvorene prostore Omladinskog kulturnog centra u Skoplju smeštenog pored leve obale Vardara, u okviru festivala Mlad otvoren teatar (MOT), čije je 45 izdanje održano uživo i onlajn, uz predstavljanje 12 pozorišnih produkcija iz Severne Makedonije, Slovenije, Srbije, Grčke i Hrvatske. Ovogodišnjim izdanjem želeli su da održe kontinuitet jednog od najstarijih festivala ove vrste u regionu, koji je uprkos svemu ušao u samu završnicu pod sloganom „Biće i sutra”.

– Dugo smo razmišljali kako će ove godine da izgleda naša umetnička slika. Pokušali smo još kada je krenula pandemija da nađemo pravu formu kako da realizujemo naše sadržaje. Dugo smo čekali da izađemo iz te prve zone zbog pandemije, a onda se desilo da je virus ponovo napredovao u septembru, tako da smo puno programa dogovarali, isto tako i otkazivali. Menjali smo termine održavanja festivala nekoliko puta, da bismo došli do ovoga što je sada. Nismo pobornici onlajn varijante, ipak pozorište je neki drugi medij koji je programiran da bude okrenut u „lice” publici, pokušavali smo da tako i odradimo MOT. Uprkos svemu uspeli smo da realizujemo predstave sa fizičkim prisustvom, uz onlajn i digitalne produkcije. Sve to smo za kratko vreme „spakovali” i evo nas pri kraju festivala – kaže za „Politiku” Ruse Arsov, direktor MOT-a.

Gostovanje imerzivne predstave „Lounli plenet”, od kojeg Makedonci nisu hteli da odustanu, realizovano je u zaista specifičnim okolnostima. Mala ekipa Ateljea 212 od samo pet članova uputila se u sredu uveče u kasnim satima ka opustelom Aerodromu „Nikola Tesla” opremljena maskama i vizirima, da bi noćnim letom praćenim prilično turbulentnim „nebom” stigla u Skoplje.

Publika pod maskama

– Drago mi je što smo došli, i ljudima iz festivala je, kao što su mi juče rekli, izuzetno značilo zbog kontinuiteta održavanja MOT-a što smo ovde, uprkos okolnostima. Znamo da pozorišta i festivali nisu pod udarom samo pandemije već i potencijalnih budžetskih rezova koji će se sigurno dogoditi usled svetske ekonomske krize koja nas sve čeka. Bilo mi je uživanje da igramo predstavu „Lounli plenet” u prostoru kao što je ova zgrada koja je nekada namenski građena kao kulturni centar. Ta prostornost igrala je za našu predstavu – kaže Olga Dimitrijević, dok Dimitrije Kokanov konstatuje:

– Mislim da je inicijalno bilo baš stresno što smo se uopšte upustili u ovu avanturu. Bio mi je stres i zbog pandemije, ali i drugih okolnosti. Sada kada se sve ovo dogodilo i kada smo uspeli da realizujemo gostovanje, mislim da je odlično što smo došli. Zanimljivo mi je što je makedonska publika bila mnogo otvorenija i aktivnije je reagovala od one u Beogradu i Novom Sadu. To je utisak s oba jučerašnja izvođenja. Čini mi se da to ima veze i sa činjenicom da se nešto uživo dešava na festivalu.

Predstava „Lounli plenet” reflektuje na svet u prvoj polovini 2020. godine, istovremeno pokušavajući da preispita forme teatra koje se mogu održavati uprkos virusu, a posledično tome i potencijalne oblike zajedništva u javnom prostoru budućnosti.

Makedonska publika s pažnjom je pratila priču beogradskih umetnika, ne želeći da odustane od pozorišnog čina i pored toga što se Skoplje praktično „zatvara” od 21 sat zbog epidemioloških mera.

– Ono što me je iznenadilo, u ovom inostranom slučaju, mada Makedoniju tako ne smatram jer sam i dalje jugonostalgičarka, jeste da je preksinoć u Skoplju bilo katarzično izvođenje predstave u smislu da je publika reagovala i jače nego domaća. Imala sam utisak da je upravo ovo trenutak kada „Lounli plenet” treba da se igra. I da nam sve ovo što smo govorili u julu kada smo pravili predstavu, nije delovalo ovako, da će toliko daleko da traje. Ispostavilo se da nas čeka sasvim drugačije vreme. Ne znam da li će biti bolje ili lošije, ali svakako će biti drugačije i ovo je bio naš način da pokušamo da preispitamo novu realnost koja nas čeka – tvrdi Maja Pelević.

 Iznenađene poklonike pozorišne umetnosti trojac Dimitrijević, Pelević, Kokanov, pozvao je u samoj završnici u novu avanturu, u ovom slučaju na plato ispred zdanja u kojem je upriličen MOT pročitavši im „Lounli plenet” u deset razglednica kao svojevrsna ostrva samoće tokom pandemije. Predstava je završena uz reči „Živeće ovaj narod”, ali i uz čašicu rakije koje su svi prisutni ispijali u ime zdravlja i trajanja prkoseći svežini koja je stizala sa Vardara. Dobra vam je ovo srpska rakija, uveravali su nas pojedinci, ni ne sluteći da je to ipak makedonska žolta koja je i te kako „grejala”.

 – Divna je priča. Super je što ste došli – uveravala je beogradske kolege Nataša Poplavska, rediteljka koja je bila među publikom, žureći, kao i sami članovi beogradske ekipe da brzo napuste ovaj umetnički prostor zbog epidemioloških termina kojih se, kao što smo imali priliku da vidimo, ovdašnji žitelji uglavnom pridržavaju.