Rizičan „bugarski zagrljaj"

„Ili Zaev ili Makedonija”, jedan je od transparenata koji se mogao videti prethodnih dana u uzavrelom Skoplju. Političar koji je uz pomoć zapadnih mentora uspeo da reši višedecenijski spor sa Grčkom o imenu države i uveo zemlju u NATO, sada rizikuje da izgubi vlast ako nastavi da popušta pred zahtevima bugarskog premijera Bojka Borisova.

Zoran Zaev (46) je u procepu između građana na ulici koji ga optužuju da trguje nacionalnim identitetom, i ultimatuma Sofije: priznavanje „istorijske realnosti” da makedonski jezik ima bugarske korene i da se može tretirati samo kao „službeni jezik” Severne Makedonije.

Sudeći po izjavama, nekadašnji gradonačelnik Strumice je „prelomio” ne bi li podigao bugarsku rampu sa evropskog puta, ali je zato političku situaciju u zemlji doveo do usijanja. Lider SDSM-a je za bugarsku agenciju „BG nes” izjavio da Bugarska i Severna Makedonija nemaju podeljenu istoriju već zajedničku, a da je Goce Delčev revolucionar i za Bugare i za Makedonce koji su se borili za slobodnu Makedoniju i Odrinski region.

Severnomakedonski premijer je takođe bugarske okupatore tokom Drugog svetskog rata nazvao „administratorima” koji su u jednom trenutku prešli na antifašističku stranu i zajedno sa Makedoncima Makedoniju oslobodili od fašista.

Posebno je iziritirao javnost uvredljivom stavom da je Jugoslavija 1948. godine između Bugara i Makedonaca postavila „gvozdenu zavesu”. Jer, da je Bugarska posle Drugog svetskog rata gospodarila Makedonijom, teško da bi danas uopšte bilo makedonskog identiteta.

Ali ovakvim istorijskim revizionizmom Zaev je zadobio „pohvalu” bugarskog ministra odbrane Krasimira Karakačanova, koji mu je poručio da je on „Bugarin kome sporo radi pamet”.

Ivan Stoilković, lider Srba u Severnoj Makedoniji i poslanik u Sobranju, za Zaeva kaže da je „čovek s opasnim namerama koji danas govori jedno, a sutra drugo”.

Ovaj preduzetnik kome osporavaju da je bogatstvo stekao na koruptivan način dok je bio na čelu Strumice, voli da se pohvali kako je pre nego što je upisao studije ekonomije u Skoplju 1994. svako leto na pijacama u Beogradu i Gornjem Milanovcu prodavao poljoprivredne proizvode koje je proizvodila njegova porodica.

Opoziciona VMRO-DPMNE Zaeva optužuje za veze sa albanskom mafijom. Drugi ističu da je čovek Zapada, blizak Sorošu. Nesumnjivo je da se politički uspon Zorana Zaeva poklapa sa aferom „prisluškivanje”. Kao lider opozicionog Socijaldemokratskog saveza 2015, objavio je da je makedonska tajna služba godinama bez sudskog naloga prisluškivala više od 20.000 građana. Ovo otkriće je odjeknulo kao bomba i pomoglo mu da dve godine kasnije s vlasti skine premijera Nikolu Gruevskog.

Zoran Zaev je postao premijer s obećanjem da će Makedoniju izvesti iz dugotrajne krize, uvesti vladavinu prava i zemlju uspešno vratiti na izgubljeni put NATO i EU integracija.

Od 30. avgusta Zaev je na čelu druge makedonske vlade kojoj sada politički opstanak visi o koncu zbog „bugarskog zagrljaja”.