Dinar na naduvavanje

Jači dinar uliva optimizam u danima kada svi s nestrpljenjem iščekuju novu vladu i njene ekonomske poteze strepeći da se inflacija ne povampiri. Pogotovo je melem na „rani” kreditnim zavisnicima jer im je zbog oslabljenog evra manja rata i onima koji kupuju uvoznu robu.

Za jačanje dinara, baš u tajmingu političke neizvesnosti, postoji više razloga. Kako navodi dr Mlađan Kovačević u razgovoru za „Politiku”, preduzeća su pre i neposredno posle izbora, kupovala devize da bi obezbedila veći uvoz sirovina zbog straha od mogućeg rasta vrednosti evra. A kada se politička situacija popravila privrednici su bili manje zainteresovani, što se odrazilo na manju tražnju za devizama u poslednja dva meseca. Takođe, ponuda deviza rasla je i po osnovu doznaka naših radnika iz inostranstva koji dolaze na odmor u Srbiju.

Mere Narodne banke su posebno uticale na kurs. Naročito visoka referentna kamatna stopa utiče na povećanje tražnje za dinarima što u izvesnoj meri deluje na ponudu i tražnju za devizama, ali po oceni sagovornika verovatno manje nego što to NBS ističe.

– Ponuda deviza se veštački enormno povećala pre svega zaduživanjem u inostranstvu. Po ekonomskoj logici, devizni prihod od zaduživanja i prodaje preduzeća ne bi smeo da se tretira kao klasičan prihod od izvoza robe i usluga, te ne bi smeo ni da se pojavljuje na deviznom tržištu. Uprkos tome, najveći deo deviznog priliva ostvarenog u inostranstvu po oba ova osnova dolazi na devizno tržište– kaže Kovačević.

Samo prošle godine Srbija se u inostranstvu, precizira, zadužila za dodatnih osam milijardi dolara, a po osnovu prodaje imovine i takozvanih portfolio investicija neto 3,1 milijardu evra.

Pred izbore se manje zaduživalo i zbog krize na svetskom hipotekarnom tržištu. Bio je manji prihod i od prodaje imovine i preduzeća. Kada je zbog toga dinar počeo da pada NBS je iznela oko 340 miliona evra i tako smanjila vrednost valuta na, kako kaže, takozvanom deviznom tržištu, da spreči pad vrednosti dinara..

– S druge strane, država veštački smanjuje devizni odliv. Recimo, stara devizna štednja se daje na kašičicu. Ako su devizne rezerve tako velike bilo bi prirodno da se promene zakonska ograničenja i da se u većim iznosima servisira. Država bi imala veće obaveze, ali bi građani manje prodavali evre iz slamarica. A što je niži kurs moraju više ušteđevine da prodaju pa se zloupotrebljavaju njihove muke – naglašava Kovačević. Uz to, država je sprečila odliv deviza i zbog toga što izbegava da donese Zakon o denacionalizaciji, a tako bi imala znatne obaveze prema naslednicima nekretnina.

Za razliku od uveravanja guvernera da vrednost dinara određuje ponuda i tražnja za devizama, kao što se „formira cena višnji na pijaci”, Kovačević ocenjuje da je kurs ekstremno precenjen i da podseća na naduvani balon koji, ako nastavi da raste, mora da pukne. Ne treba živeti u iluziji, dodaje, da se samo valutnim kursom može suzbiti inflacija jer je stanje privrede sve teže.

– Od precenjenog dinara znatno su veće štete nego korist za privredu i one se svakog dana povećavaju. Zato bi država trebala da preduzme sve da se deformacije na deviznom tržištu otklone, ističe ovaj ekonomista iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

Ovih dana naši zvaničnici, zloupotrebljavajući metodologiju Svetske banke, ponovo tvrde da je Srbija srednje zadužena. Međutim, po kriterijumu te banka – ako je spoljni dug krajem godine više od 2,2 puta veći od ukupnog izvoza u toj godini, zemlja je visoko zadužena, a Srbija spada u ovu grupu. Kovačević zato upozorava da bi što pre trebalo smanjiti deficit tekućeg platnog bilansa jer će u protivnom do kraja godine narasti na 11,8 milijardi dolara. A deficit je, zaključuje, pre svega posledica precenjene vrednosti dinara.