Priča o vladarima i robovima

Ovih dana na ulicama Perua možemo videti nešto što na prvi pogled liči na pravi narodni, spontani protest. Na delu je gnev zaista izmučenog stanovništva, među kojim ima i onih koji ne znaju tačno zašto su izašli na ulice. Prvi put u zemlji u kojoj vladaju rasizam i diskriminacija, sudeći samo prema fenotipu, boji kože, i ekonomskom statusu, možemo videti zajedno ljude svih rasa i profesija, s velikim rasponom kad je reč o količini novaca koji imaju ili nemaju u svom džepu. Svi oni hrabro protestuju i trpe metke ispaljene po njima trudeći se, ili verujući da se trude, da su na putu ostvarivanja svojih ustavnih prava, kroz protest protiv najkorumpiranijeg predsednika Perua, koga je zamenio ništa manje korumpirani Manuel Merino.

Bivši predsednik Viskara uspeo je da u ime kovida uništi ekonomiju Perua, da zatvori milione ljudi u kućni pritvor u trajanju od osam meseci, izazove putem svojih medijskih kuća najmasovniju paniku, koja je dovela do najveće pojave psihičkih oboljenja u istoriji ove zemlje. Uz to, mahom dok je stanovništvo bilo u pritvoru, uspeo je da proda deo amazonske zemlje stranim industrijama, ne obazirući se pritom na ekološke posledice. Među ovim prirodnim dobrima su i nalazišta litijuma, odnosno današnjeg ekvivalenta nafte (te nisu morali da ga uklone kao Eva Moralesa, koji litijum izričito nije dao, jer je Viskara, za razliku od njega, bez ikakvog bez ustručavanja podelio stranim korporacijama sve što je mogao).

Predsednik prelazne vlade Merino nije, dakle, znatno manje korumpirana osoba, o čemu svedoči i njegova politička prošlost, ali je nakon ostavke trinaest ministara u toku aktuelnih demonstracija, i on abdicirao. Međutim, u okruženju ovako velikih turbulencija koje su donele smrt, povrede i još veći bes, mnogi Peruanci se sigurno pitaju šta će se dalje događati. Sledeći korak je da Kongres prihvati Merinovu ostavku, što se najverovatnije neće desiti i tako će Peru nakon Murte dobiti Kurtu. Ukoliko ne postave trećeg čoveka, kao na primer, Fransiska Sagastija, idealnog da uguši narodni bes.

Ima više od pedeset nestalih demonstranata i nekoliko ubijenih, među kojima je i jedan dečko upucan u glavu i vrat sa ni manje ni više nego jedanaest metaka. Niko još ne zna ko je naredio pucanje iz vatrenog oružja na sopstveni narod. Ko je umešan u celu ovu priču? Da li je to Viskara, Merino ili, pak, neka strana korporacija? Možda bi tačnije pitanje glasilo: Koji vladar sveta stoji iza ovakvog krvavog scenarija?

Ipak, s jedne strane, mnoge nade i želje ogledaju se u otporu naroda protiv protivustavnog državnog udara, čime bi se eventualno mogla otvoriti najbolja istorijska prilika za paradigmatski prelazak sa koruptivnog sistema pokrenutog još u 16. veku na formiranje osvešćenog Perua, koji bi pokazao da je drugačiji, bolji svet moguć. To je ono čemu se mnogi nadaju, koliko god u današnje vreme zvučalo utopijski. No, nikad se ne zna. S druge strane, ovako, naizgled, spontani protesti u kojima postoje razne frakcije podležu mogućnosti lakše manipulacije i preuzimanja vođstva od onih poprilično sumnjive provenijencije. U jednom momentu usred manifestacija u Limi, uleteo je automobil iz kojeg se čula obavest: „Soros je stigao!”

Biće da su moje mudre Ašaninke, moje Amazonsko pleme, u pravu: Istorija čovečanstva je uvek bila priča vladara i robova.

U jednom periodu smo živeli u obmani da smo dosegli pravu društvenu slobodu, ali biće da je sloboda u stvari stanje našeg uma. Upravo nam je ova 2020. godina pokazala da postoje ti neki nevidljivi vladari sveta, da ne postoje teorije zavere kojima smo se svi smejali, već postoje samo zavere i, konačno, da je mesto na kojem živimo puka iluzija u kojoj naša spoljna sudbina zavisi od moćnika i njihovih medijskih kuća.

Predsednica Udruženja srpsko-peruanskog prijateljstva