Neko teško vreme

Ponedeljak veče nekako je najnezanimljivije u celoj nedelji. Decenijama. Što bi se reklo – mrtvo. Da, ali ne baš toliko da već oko 18 sati na ulicama bude samo ko mora da stigne kući posle posla, da oko 20 časova ljudi gotovo i nema, i da promakne tek po jedan automobil niz Bulevar kralja Aleksandra. Nismo navikli da najduža beogradska ulica spava pre drugog „Dnevnika”.

Nije uobičajeno da u parku kod Vuka, tik uz studentski dom, nema čak ni onih studenata koji su, brinući o svom zdravlju, izašli da posle večere u menzi odmah sagore pokoju kaloriju. Nema ni vlasnika kućnih ljubimaca. Samo neki zalutali putnik na putu nekuda. Hladno jeste, živa se oko 22 sata spustila na drugi podeljak, ali ipak nije temperatura u minusu. Kiša rominja, košava povremeno seče i tako spojene sa raznim lošim vestima koje dopiru sa raznih strana stvaraju taj osećaj neprijatnosti boravka na ulici.

Sve je zatvoreno oko 21 sat, i naroda nigde, samo ispred i u kovid ambulantama koje dežuraju non-stop 24 sata. Neko teško vreme virusa korona poslednjeg meseca ove 2020.