Kratka priča iz Drugog svetskog rata

Za vreme opsade Kraljeva 1941. godine u borbama je dejstvovala i artiljerija. Partizanska baterija bila je sa po jednim topom na Ružića brdu i u Jarčujku, a četnička sa dva topa u Sirči. Top u Jarčujku, najbliži Kraljevu, bio je stalno izložen napadu i bombardovanju nemačke artiljerije. Urađen je poseban rov u koji je sklanjan posle ispaljenog hica.

Jednog dana je posada tog topa dobila naređenje da se prebaci preko Morave i sa topom pređe u Sirču, kod četničke baterije. Niša neobično. Kod Kraljeva su se zajedno borili partizani i četnici, pa je i artiljerija zajedno dejstvovala u tim borbama. Bio sam u posadi tog topa. Sa nama je bio i komandant partizanske artiljerije Đoko Milovanović.

U Sirči su nas lepo dočekali. Normalno je nastavljen napad na Nemce. Čistio se teren i obezbeđivao lakši napad naših jedinica. Radovali smo se svakom uspešnom pogotku na Ratarsku školu, aerodrom i most na Ibru. Bombardovala nas je nemačka artiljerija, granate sto milimetara razarale su teren oko nas. Jedan četnički top je onesposobila nemačka artiljerija pre našeg dolaska.

Omladina i jedne i druge posade, kojoj sam i ja kao student pripadao, često je odlazila na jedno šumovito brdašce iznad Sirče i odatle gađala nemačke avione koji su nadletali položaje. Ne sećam se koliko smo dugo ostali u Sirči.

Bili smo iznenađeni kada je Milovanović naredio našoj posadi pokret i odlazak iz Sirče. Pozdravili smo se sa posadom četničkog topa i poželeli su nam srećan put. Krenuli smo sa našim topom ka Čačku. Usput su nas nadletali nemački avioni, pa smo često zastajkivali. Kada smo prošli Mrčajevce, Milovanović je odlučio da se skrene ka Moravi sa namerom da se top prebaci na drugu stranu reke. Sigurno je bio obavešten da su počele borbe između četnika i partizana.

Stali smo na Gušavcu, blizu Mrčajevaca. Bilo je to prvih dana novembra 1941. godine. Pokušali smo da top ukrcamo na skelu, ali su i top i skela počeli da tonu, pa je top vraćen, a artiljerac Migo Jevtović poslat u Čačak po pomoć. Odmah nakon toga opkolila nas je poveća grupa dobro naoružanih četnika i zatražila da položimo oružje, razoružala nas, uzela top, a nas sprovela u Mrčajevce i uhapsila.

U zatvoru su nam pretili. Bilo je tu još uhapšenih. Posle nekog vremena, jedan deo nas prebacili su u Bresnicu i zatvorili u zadružni magacin. Jedno veče, dok smo očekivali najgore, oslobodila nas je jedna četa ljubićkog bataljona.

Vratili smo se u Čačak, ali bez topa. Čačak je odoleo napadima, a u gradu su bile demonstracije protiv bratoubilačke borbe

Radovan Subotić,
penzioner, arhitekta