U Srbiji nema lažnih vakcina protiv korone

U Srbiji se do sada nisu pojavile falsifikovane vakcine protiv korone, ali nadležne ustanove pozivaju građane na oprez i apeluju da se ne veruje raznoraznim reklamama na internetu koje nude spasonosna cepiva i lekove protiv kovida 19. Reakcija stručnjaka u našoj zemlji je usledila nakon saopštenja Evropske policijske službe Evropol, koja je pozvala sve članice EU i druge države da budu posebno oprezne zbog mogućih prevara i kriminalnih aktivnosti u vezi s vakcinama protiv kovida 19. Ova institucija je reagovala ovih dana jer je distribucija nekvalitetnih i falsifikovanih farmaceutskih proizvoda, uključujući i vakcine protiv kovida 19, ostala dosledna kriminalna aktivnost tokom pandemije.

Falsifikovane vakcine mogu da predstavljaju veliku opasnost po javno zdravlje zbog moguće neefikasnosti i toksičnosti, uzevši u obzir da se proizvode u laboratorijama koje ne zadovoljavaju sve higijenske standarde.

One mogu da se pojave na crnom tržištu, ali se mogu prodavati i legalno. Očekuje se da će se pojavom pravih vakcina na tržištu pojaviti i njene falsifikovane verzije kako bi se odgovorilo na povećanu potražnju. U Evropolu smatraju da je moguće da će kriminalci širiti dezinformacije kako bi obmanuli pojedince i kompanije, upozorivši da su na „darkvebu” već primećene reklame koje koriste brendove originalnih farmaceutskih kompanija u finalnim fazama testiranja vakcine.

Kako za „Politiku” ističe magistar farmacije Pavle Zelić, zadužen za međunarodnu saradnju, evropske integracije i odnose s javnošću u Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije, među falsifikovanim proizvodima u svetu novina su svakako proizvodi u vezi s kovidom 19, od „čudesnih” lekova i medicinskih sredstava koja „štite sto odsto” do najnovijeg trenda koji posebno zabrinjava i na koji upozorava i Interpol – lažnih vakcina protiv virusa korona.

– Pojavljuju se proizvodi nepoznatog porekla, pa je moguće da su to vakcine koje su ukradene iz kliničkih ispitivanja, ali i da su to preparati koji nemaju nikakve veze s procesom proizvodnje vakcine protiv kovida 19. To je veoma opasno jer neki ljudi iz očaja ili želje da što pre dođu do vakcine kupuju preko interneta tako nešto, što im se isporučuje na kućnu adresu. Takva vakcina može da bude toksična i da sadrži nepoznate materije, a osoba je ubrizgava u svoj organizam. Mislim da niko pri zdravoj pameti tako nešto ne može da učini. Ali, svet je u teškoj situaciji zbog svega što se dešava, pa takvih slučajeva na globalnom nivou ima. Ovde nije reč samo o lažnom oglašavanju već o direktnom ugrožavanju zdravlja i života građana – navodi Zelić. Pojava lažnih vakcina dostiže veoma visoke cene na crnom tržištu i internetu (hiljadu evra po dozi), a treba imati na umu da su one posebno rizične jer takva vrsta proizvoda mora da se transportuje u takozvanom hladnom lancu i da se čuva na niskim temperaturama. Postoji pretpostavka da su se, možda, pojavile krađe vakcina u Kini ili Rusiji, odnosno da su neke doze nestale iz njihovih skladišta i da se sad pojavljuju na crnom tržištu. Ukoliko se neka falsifikovana vakcina kupi, osoba ne zna da li je ona možda kontaminirana i da li sadrži aktivan virus. Pitanje je u kakvim su uslovima ta cepiva čuvana.

U slučaju prave „Fajzerove” vakcine, na primer, traži se da mora da se čuva na temperaturi od minus 80 stepeni Celzijusa, a „sputnjik pet” na minus 18.

Zelić napominje da je prošle nedelje održan sastanak Komiteta za falsifikovane lekove Saveta Evrope, čiji je potpredsednik, a gde je oko 27 zemalja podelilo iskustva o problemima s falsifikovanim lekovima i medicinskim sredstvima, naročito u kontekstu pandemije.

– Srbija ovde nije imala neke probleme, ali jesu veće zemlje poput Velike Britanije, Švedske, Španije, Rusije, naročito u vezi s prodajom preko interneta. I mi apelujemo da niko tako ne kupuje lekove jer je to potencijalno veliki zdravstveni rizik, pored toga što je i zabranjeno zakonom u Srbiji. Statistika SZO pokazuje da je više od 50 odsto lekova koji se prodaju preko interneta lažno – napominje Zelić.

Kad postoji potražnja za nečim – pojavi se i ponuda, ističe naš sagovornik, pa su se u bogatijim zemljama od marta do sada pojavljivali čudesni lekovi koji leče koronu, lažni testovi na kovid i razne vrste zaštitne opreme. Uglavnom je reč o falsifikatima nekih postojećih proizvodima ili su to proizvodi za koje se tvrdi da imaju neke određene osobine koje sigurno ne mogu da poseduju.

– Savet Evrope je, pored SZO i EU, izuzetno aktivan na ovom polju. Srbija je potpisala prošle godine Medikrajm konvenciju Saveta Evrope, koja se bavi upravo ovom oblašću, a trenutno se u ovoj međunarodnoj organizaciji, u grupi koju vodi dr Domeniko di Đorđo iz Italijanske agencije za lekove, vodeći svetski stručnjak na ovom polju i čest gost i predavač u Srbiji, priprema rezolucija na temu krađe lekova i kako stati na put ovoj pojavi koja je direktno povezana sa falsifikovanjem. To je bitno jer se kradeni lekovi i vakcine u originalnim pakovanjima dalje zloupotrebljavaju od internacionalnih kriminalnih grupa – napominje Zelić.

Procenjuje se da je obrt na svetskom tržištu lažnih lekova godišnje veći od 200 milijardi dolara i da to predstavlja 25 puta unosniji posao od trgovine drogom. Na svakih hiljadu uloženih dolara falsifikatori mogu da zarade na ovom „biznisu” oko pola miliona dolara. Nezvanični podaci pokazuju da u svetu svake godine umre nekoliko stotina hiljada ljudi zbog korišćenja lažnih medikamenata. U Srbiji su se, koliko je poznato, 2005. godine pojavile lažne doze „tetaglobulina”, dve godine kasnije „tetagama”, a 2009. godine leka „cijalis”.

Lažni citostatici i terapije za retke bolesti

Najčešći lekovi koji se falsifikuju globalno su antimalarici i anitibiotici u Africi, pre svega tamo gde je ovaj problem najrasprostranjeniji, ali lažnih medikamenata ima i u najrazvijenijim zemljama EU i SAD.

Pavle Zelić kaže da ima brojnih slučajeva da se takođe falsifikuju lekovi za životno ugrožavajuća stanja poput citostatika, terapije za retke bolesti i teške imunološke poremećaje. Naravno, tu su uvek prisutni i preparati za mršavljenje, anabolički steroidi, preparati za potenciju, a sve češće su i zloupotrebe lekova koji imaju psihoaktivno dejstvo.