Skopski pozorišni optimizam

Umetnički život u Makedoniji, kao uostalom i svuda u svetu zbog epidemiološk krize teško fukcioniše. Konkretno u Skoplju smatram da su prekasno obelodanjeni protokoli kako umetnici mogu da drže probe i neguju repertoar na sceni. Sa druge strane, mislim da se publika još plaši da uđe u pozorišne sale.

Ovako za „Politiku” govori Ruse Arsov, direktor Omladinskog kulturnog centra u Skoplju kome je, uprkos svemu, pošlo za rukom da realizuje 45. izdanje Festivala „Mlad otvoren teatar” (MOT), koji deluje pod okriljem ove kuće. Sa energičnim Arsovim razgovarali smo u pauzi između dva izvođenja predstave „Lounli plenet” Ateljea 21, koje je imalo „živi” susret sa skopskom publikom u samoj festivalskoj završnici.

‒ Mislim da nam treba nekoliko meseci da se sve stabilizuje, ali smatram da trenutno stanje nije dobro. Što se tiče budućnosti teatra, ne napušta me optimizam. I dalje tvrdim da je ovo samo jedan trenutak, i da će sve vrlo brzo da se vrati u normalu. Pozorište nije, niti je ikada bilo medij za onlajn varijante. Teatar je nešto što se tiče, deluje, ima snagu isključivo u kontaktu sa publikom uživo. Očekujem da ćemo stati na noge za nekoliko meseci ‒ veli Ruse Arsov i dodaje:

‒ Mi radimo sve ovo vreme. Kako nam je to pošlo za rukom? Još na samom početku pandemije razmatrali smo mogućnosti, scenarija kako da delujemo u ovakvim okolnostima. Menjamo ih iz dana u dan, kako se menjaju okolnosti i mere. Odradili smo dva međunarodna festivala: filmski i muzički. Ostao je MOT, dugo je čekao na realizaciju. Čekali smo da izađemo iz te prve zone pandemije, a onda se desilo da je virus ponovo napredovao, ali nismo ni u jednom trenutku odustajali. Selekciju smo za kratko vreme „spakovali”. Onlajn iskustvo jeste bilo dragoceno, ali nije to to. To je samo nužno, prelazno rešenje do povratka u normalno stanje.

Ovogodišnje 45. izdanje MOT-a na kojem je uživo i onlajn predstavljeno 12 pozorišnih produkcija iz Severne Makedonije, Slovenije, Srbije, Grčke i Hrvatske, imalo je tri premijere, počev od festivalske koprodukcije „Univerzalna u plamenu – tragedija šest decenija” rađene sa Fakultetom za stvari koje se ne mogu naučiti.

‒ Ovaj performans osmislio je deo pobedničkog tima 14. Praškog kvadrijenala 2019, sa Filipom Jovanovskim na čelu.

Reč je o predstavi inspirisanoj glasinom koja se pojavila 27. jula ove godine, dan posle obeležavanja 57-godišnjice katastrofalnog zemljotresa u Skoplju, a odnosila se na mogućnosti da će se Univerzalna sala srušiti. Pored toga što je izazvala debatu u javnosti, ova ideja inspirisala je autorski tim da postavi pitanje o ulozi umetnosti u javnoj debati, ali i o društvu koje je dovelo do aktuelne situacije ‒ priča Arsov.

„Univerzalna u plamenu...” je, navodi naš sagovornik, zapravo performans-esej o Žanu Koktou kako šeta ulicama Skoplja, pesniku koji je pokušao da spase plamen iz plamena, a ne objekte koji gore. Čovek je uživao u očaju, poput onog koji je postao popularan kroz pesme Šarla Anzvura. To je ujedno i esej o Aznavuru, koji je građanima Skoplja poznat i po pesmi koja je trebalo da bude emitovana na Radiju Skoplje u jutro 26. jula 1963. To je i priča o zatvorenoj Univerzalnoj sali, koja ne radi već pet godina. Ujedno, to je svojevrsno sećanje na tu dvoranu i brojne događaje u njenoj dugoj istoriji.

Hibridnim izdanjem organizatori MOT-a želeli su da održe kontinuitet, budući da je ovo najznačajniji internacionalni pozorišni festival u Makedoniji, a moglo bi se reći i najdugovečniji ove vrste u regionu pored Bitefa i MESS-a. A da je to tako potvrđuju brojna rediteljska imena koja sa svojim predstavama rado dolaze na MOT: Tomas Ostermajer, Jernej Lorenci, Sebastijan Horvat, Kokan Mladenović...

‒ Budući da smo na otvarnju imali predstavu sa fizičkim prisustvom, na isti način želeli smo da zatvorimo 45. MOT,

Među našim premijernim predstavama je i performans „Skrinsejver”, nastao u okviru projekta „Savremena koreografija i ples”, kao i delo „Heroji 4:33”, u režiji Deana Damjanovskog i produkciji Teatra „J. Hadži Konstantinov Džinot” iz Velesa. Premijera je bila zakazana, pa pomerena zbog pozitivnog slučaja ‒ priča Arsov.

MOT inače prati i maksima Ljubiše Nikodinovskog Biša, njegovog osnivača: „Nemojte da pušite marlboro, dođite na MOT.” Zato što je ulaznica za festivalska dešavanja koštala koliko i kutija pomenutih cigareta. I ovoga puta je bilo slično: karta je koštala 300 denara, a onlajn izdanja su bila besplatna.