Otkud to?

Ako Crna Gora prizna Kosovo, Srbija će možda povući svog ambasadora iz Podgorice. 

„I to je sve”, rekao je juče specijalni predstavnik Evropske unije na Kosovu Peter Fejt. 

„Neće biti krupnih posledica”, uverava Fejt Crnogorce i daje im alibi: „Možda ne bi bio prijateljski akt prema Beogradu, ali bi doprinelo stabilnosti u regionu”. A onda, čisto da se zna da nije došao da razgovara sa sebi ravnima, upozorava da oni očekuju da se to desi „što pre”, čak „veoma brzo”.

Ma, znam, ali ono što sam prvo pomislila reći ću, ipak, tek na kraju. Da se ne odmaknemo od suštine. 

Dakle, ako je istina ono što nas ubeđuju, da je Kosovo beznadežno izgubljeno od onog momenta kada su ga priznale najveće zapadne sile, što bi se neko, a pogotovo te sile, trudio da za priznanje Kosova pridobije tamo neku Crnu Goru?

Kosovo su priznale 43 od 192 države u svetu. Neke države su to uradile tek posle zastrašujućeg pritiska Zapada. I sada je došlo dotle da mora da se pritiska i Crna Gora. I to „što pre” i „vrlo brzo”. Šta vam to govori?

Fejt kaže i da „neće biti krupnih posledica” i da će Srbija možda povući svog ambasadora. Izgleda da misli da možda i neće.

Pa čak i da je povlačenje ambasadora zaista sve što Srbija može da uradi, zašto Fejt smatra da Srbija možda neće uraditi ni to?

Da li Fejt kaže da Srbija neće uraditi sve što može? I zašto bi to bilo ko, pa i Fejt, mislio?

„Jedva čekamo da nas Crna Gora i Makedonija zvanično priznaju i prihvate”, poručuju juče i albanski političari iz Prištine. Kosovo i Crna Gora, kažu, imaju zajedničku prošlost na koju, izgleda, računaju. A računaju i na Mila Đukanovića. On i Hašim Tači već su, poručuje Priština, uspostavili kontakt.

Nešto zajedničke prošlosti, ako tako može da se kaže, imaju, doduše, i Srbija i Crna Gora. Ali na tu prošlost, čini se, za razliku od Prištine, u Beogradu malo ko više računa.

Hajde, pitajte prvoga do sebe da li misli da će Crna Gora priznati Kosovo? Pitate se otkud to? Nemojte još. Pre toga okrenite se, pa pitajte ponovo tog istog da li misli da je Kosovo izgubljeno? E sad se pitajte otkud to?

I na kraju da kažem ono što mi je prvo bilo na jeziku kad sam samo pomislila da bi Crnogorci mogli da priznaju Kosovo.

Neka ih, neka im je prosto.

Jesam li to prvo pomislila? Ne, naravno da nisam.

Prvo sam pomislila sve ono što bilo ko pomisli samo onda kad te rođeni brat ujede za srce. Zato sam sačekala pre nego što sam izgovorila.