Neprijatelji su u nama

Za minimalac od dva dolara, Venecuelanci mogu da kupe dva kilograma pirinča. I to samo ako požure jer hiperinflacija proždire bolivar pa već za nekoliko sati to neće biti ista plata. U toku samo jedne nedelje pre parlamentarnih izbora, hrana je poskupela 40 odsto. Dobro izgladneli, Venecuelanci i nisu nešto bili zainteresovani da glasaju, a i opozicija ih je pozvala da apstiniraju.

Vladajuća stranka predsednika Nikolasa Madura pre nekoliko dana osvojila je apsolutnu većinu glasova na izborima koje je opozicija bojkotovala i na kojima je glasalo 30 odsto birača. Maduro je slavio što je „pala” poslednja institucija koja nije bila pod njegovom kontrolom, ali je njegovo jačanje vlasti Pirova pobeda. Ne podržava ga 70 odsto građana, ne može da prodaje naftu kao nekad, a Zapad i region ga ne priznaju za legitimnog predsednika. Što više slabi, retorika mu jača, pa i on, kao i njegova „braća” po stilu vladanja u drugim zemljama, za nevolje koje su snašle državu za vreme njegovog vakta krivi strane plaćenike, domaće izdajnike i „jenki imperijalizam”.

DA LI OPOZICIJA VLADA: Naslednik Uga Čaveza tvrdi da je demokrata, samo što ne podnosi neistomišljenike u institucijama. Kad je opozicija pre pet godina pobedila na parlamentarnim izborima, Maduro je odbio da ga politički protivnici u bilo čemu ograničavaju i jednostavno napravio paralelnu skupštinu. Na prošlim predsedničkim izborima nije dozvolio da se kandiduju iole izgledniji političari. Za svakog za koga oseti da je popularan a da je iz suprotstavljenog tabora, odmah počne da tvrdi da je sluga američkog imperijalizma. Trijumf na izborima bez konkurencije pozdravio je rečima da je pala „grozna, neprijateljska skupština koja je imala podršku iz inostranstva i koja je donela patnju narodu”. Kako je opozicija, a ne oni koji vladaju, kriva za hiperinflaciju i izolaciju zemlje, nije objasnio. Zar je moguće da u zemlji sa najvećim rezervama nafte na planeti nema hrane, lekova ni goriva? Zašto se za vreme Madura proizvodi tek trećina nafte koja se proizvodila za vreme Čaveza? Kako je vlada dozvolila da joj Vašington uvede embargo na izvoz nafte, od koje joj zavisi cela ekonomija? I šta sa podrškom koju Maduro dobija iz inostranstva? Rusija mu je poslala armiju da zajedno organizuju vojne vežbe baš u vreme antivladinih pobuna, kao što mu je pozajmila i milijarde dolara kao „pojas za spasavanje”. Zauzvrat, Maduro daje Rusima naftu ispod cene, a verovatno će morati da im da i deonice u državnoj naftnoj industriji jer nema odakle da vrati toliki dug.

SVADBENI POKLON: I Vladimira Putina sledeće godine očekuju parlamentarni izbori. Sadašnji saziv Dume je bez prave opozicije, kao što i Putin na izborima nije imao stvarnih protivkandidata. Čak i da je dozvolio Alekseju Navaljanom da se kandiduje, opozicionar bi se teško nosio sa ljagom stranog plaćenika, koju su mi nabacili vlada i prorežimski mediji. Da ne bi došao u situaciju da mu se kao Aleksandru Lukašenku trese tlo pod nogama, ili da, ne daj bože, učestvuje na izborima na kojima se pobednik ne zna unapred, Putin razmišlja kako da se osigura. Tako se u Dumi od ove nedelje raspravlja o predlogu zakona koji će otežati objavljivanje kritike na račun vlade na internetu i koji će toliko široko definisati šta je to strani agent da će ova etiketa moći da se prišiva kako vlastima ustreba. Pod stranim agentom, vlasti će označiti i osobu koja je samo učestvovala na događaju koji su finansirali stranci ili čoveka koji je makar i jednom primio bilo kakav fond ili materijal iz inostranstva. To znači da će, ako se neko takav i pojavi na izborima, pored njenog imena na glasačkom listiću maltene pisati – državni neprijatelj. Međunarodna istraživačka grupa Projekat za izveštavanje o organizovanom kriminalu i korupciji pre nekoliko dana otkrio je kako je Putin (sad već bivšem) zetu poklonio 380 miliona dolara. Ali, nije važno to što je Kremlj omogućio Kirilu Šamalovu da za sto dolara kupi deonice u ruskoj petrohemijskoj kompaniji vredne 380 miliona dolara, već što novinare koji su ovo istraživali nije finansirala ruska država.

PORODIČAN ČOVEK: Stranci su za sve krivi i mađarskom premijeru Viktoru Orbanu, pa i za to što danima nije mogao da se dogovori sa ostatkom Evropske unije oko briselskog budžeta. Orban je optužio Džordža Sorosa da mu pravi zvrčke u Briselu jer Mađarska ne pristaje na plan američkog milijardera da Evropa bude preplavljeni muslimanskim imigrantima. Osim što je spletkaroš, Soros mora da je i veštac i hipnozer. Kako drugačije objasniti kako mu je pošlo za rukom da Jožefa Sajera, predstavnika Orbanove homofobne stranke u Evropskom parlamentu, porodičnog čoveka, oca, supruga, uzornog konzervativnog hrišćanina, natera da usred pandemije virusa korona ode na gej orgije u Briselu i da onda od policije beži okrvavljenih ruku, preko oluka, sa drogom u rancu?