Nećemo oduzimati decu roditeljima koji se protive vakcinaciji

Centri za socijalni rad neće oduzimati decu onim roditeljima koji budu sprečavali vakcinaciju protiv virusa korona. Reč je o apsolutno netačnim navodima i lažnim vestima koje izazivaju uznemirenje javnosti, a posebno roditelja, budući da sadrže potpuno netačne informacije. Vakcinacija protiv kovida 19 biće dobrovoljna, kaže u razgovoru za „Politiku” dr Darija Kisić Tepavčević, nova ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i članica Kriznog štaba Vlade Srbije za borbu protiv virusa korona.

Naša sagovornica, koja je u Nemanjinu 11 došla sa mesta zamenice direktora Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” uhvatila se u koštac sa nagomilanim socijalnim problemima i podatkom da se svaki četvrti građanin Srbije nalazi na pragu siromaštva, pola miliona njih živi u apsolutnoj nemaštini, a svako treće dete u opštoj populaciji prima dečji dodatak. Upitana šta će biti njeni prvi koraci u rešavanju problema u socijalnom sektoru, odgovara:

„Snaga jednog društva ogleda se u brizi prema onima kojima je pomoć najpotrebnija. Srbija, kao i čitav svet, već deset meseci se suočava sa nezapamćenim izazovom u borbi sa kovidom 19. Uprkos tome, naša država je čvrsto rešena da brine o svakom svom građaninu. To je dokazala konkretnim ekonomskim merama i finansijskom podrškom, a poslednja u nizu biće isplata još jedne minimalne zarade sektorima koje je ugrozila kriza izazvana virusom korona, kao i davanje jednokratne pomoći penzionerima u iznosu od 5.000 dinara. Moram da naglasim da ni u jednom trenutku u toku pandemije nisu izostale isplate socijalnih davanja i novčane pomoći i to bez kašnjenja i ikakvih umanjenja i ograničenja. Pred nama su reforme koje treba da doprinesu adekvatnosti i održivosti sistema socijalne zaštite u budućnosti. Plan je da se umreže sve postojeće baze podataka kojima se određuje socijalno-ekonomski status pojedinaca i porodica. Time ćemo doći do tačnih i pouzdanih podataka o svima koji žive ispod linije siromaštva, a naročito onima koji eventualno nisu obuhvaćeni nekom od mera državne pomoći. Na taj način uspostaviće se registar socijalna karta, a preduslov za to je donošenje zakona o socijalnoj karti. On će omogućiti unapređenje socijalne zaštite i ujedno će doprineti pravednijem ostvarivanju socijalnih prava. Akcionim planom za sprovođenje programa vlade uvođenje socijalnih karata definisano je kao prioritet Ministarstva rada.

Siromaštvo i nezaposlenost posebno pogađaju mlade – istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije govori da je više od 60 odsto nezaposleno, a ispitivanje bivšeg kabineta za demografiju i populacionu politiku, na uzorku od 11.000 studenata državnih i privatnih fakulteta pokazuje da svaka druga mlada osoba planira da se iseli iz zemlje. Da li vaše ministarstvo ima konkretne planove kada je reč o njihovom zapošljavanju?

Činjenica je da je položaj mladih na tržištu rada nepovoljniji u odnosu na opštu populaciju i kod njih stopa nezaposlenosti, za treći kvartal ove godine iznosi 26,5 odsto. Ovo nije karakteristično samo za Srbiju, već i za mnogo razvijenije zemlje, gde je stopa nezaposlenosti mladih najmanje duplo veća u odnosu na opštu populaciju. Ministarstvo rada i Vlada Srbije su ove godine pokrenuli novi program za mlade „Moja prva plata” u čiju svrhu je izdvojeno dve milijarde dinara. To omogućava uključivanje 10.000 mladih ljudi bez radnog iskustva u ovaj program koji će pružiti sticanje početnih praktičnih znanja i iskustava. Trenutno je u toku zaključivanje ugovora sa poslodavcima iz privatnog sektora gde će biti angažovano više od 7.000 mladih. Ostali će biti uključeni u javni sektor, a prvenstvo će imati zdravstvene i socijalne ustanove i poslodavci iz devastiranih opština.

Procenjuje se da između 600.000 i milion radnika radi na „crno”, a zbog visoke stope nezaposlenosti neretko se dešava da preko privatnih agencija za zapošljavanje završe kao jeftina i mobingovana radna snaga u inostranstvu. Kako ćete se boriti za njihova prava i da li postoji plan kako da se radnici zadrže u našoj zemlji?

Moram da vas korigujem, prema anketi o radnoj snazi za treći kvartal 2020. godine, stopa nezaposlenosti iznosi devet odsto i na osnovu toga može se konstatovati da je već duže od godinu dana ispod deset procenata, što je i bio jedan od ciljeva Vlade Srbije. Još jedan od pokazatelja stabilnosti tržišta rada u otežanim uslovima poslovanja jeste i taj da ukupan broj osoba koje su prijavljene za novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti od marta pa do danas iznosi 46.400, a to je na mesečnom nivou identično kao u istom periodu prošle godine. Antikrizne mere Vlade Srbije zaustavile su masovno otpuštanje, jer je država pomogla isplate zarada za više od milion zaposlenih. Što se tiče rada „na crno”, pojačani inspekcijski nadzori pokazali su se kao veoma efikasni. U periodu od januara do novembra inspekcija rada izvršila je ukupno 57.465 inspekcijskih nadzora u kojima je zatečeno 5.712 osoba na radu na crno, što je za 54 odsto manje nego u istom periodu prošle godine. Posle preduzetih mera inspektora rada poslodavci su zasnovali radni odnos sa 71 odsto osoba od ukupnog broja onih koji su zatečeni da rade „na crno”. Na predlog našeg ministarstva vlada je usvojila Strategiju o ekonomskim migracijama za period 2021–2027. godine i time pokazala spremnost za sistemsko rešavanje pitanja ekonomskih migracija. Vlada aktivno radi na unapređenju položaja građana i na stvaranju što boljih uslova za život i rad. Nova radna mesta, dolazak investitora, obezbeđivanje povoljnijeg položaja za mlade, kao i za sve građane, samo su neki od načina da se zaustavi odlazak.

Polovinom 2018. godine stupio je na snagu Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom zbog koga veliki broj porodilja ima smanjena primanja. Podaci Ministarstva rada pokazuju da je u prvih 11 meseci od primene ovog zakona oštećeno 11.000 porodilja, što znači da je do danas više od 30.000 novopečenih majki imalo umanjena primanja. Da li će i kada izmene ovog zakona ući u skupštinsku proceduru?

Dosadašnji podaci pokazuju da je primenom ovog zakona obuhvaćen daleko veći broj korisnika nego što je to bilo ranije, što je bio jedan od ciljeva. Novine koje su uvedene omogućile su radno angažovanim ženama da po osnovu radnog odnosa ili obavljanja rada po osnovu fleksibilnih oblika rada ostvare naknadu zarade i ostale naknade koje su srazmerne plaćenim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje u periodu propisanom zakonom. Nesporno je da je jedan broj žena ostvario manje naknade, imajući u vidu da njihovo angažovanje u periodu pre rođenja deteta nije bilo u skladu sa propisima iz oblasti rada. Broj ovih žena u proteklom periodu konstantno se smanjivao. Formiranjem novog Ministarstva za brigu o porodici i demografiju ovaj zakon prelazi u njegovu nadležnost, kao i dalje izmene i dopune ovog zakona i drugih propisa koji su u vezi sa njegovom primenom.

Uvođenje socijalnih karata, pomoću kojih će država imati uvid u sve prihode naših sugrađana, Ministarstvo rada najavljuje od 2000. godine. Da li će u skupštinu uskoro ući zakon o socijalnim kartama?

Jedna od najznačajnijih aktivnosti našeg ministarstva biće izrada registra socijalna karta. Njegovim uvođenjem zaokružiće se rad u segmentu digitalizacije javne uprave, u pogledu bolje usmerenih socijalnih davanja, jer će njegovim uspostavljanjem biti objedinjeni podaci o socijalno-ekonomskom statusu postojećih i potencijalnih korisnika. Socijalne karte će omogućiti da građani koji su u najtežem ekonomskom položaju budu vidljiviji u sistemu, i na taj način će blagovremeno i efektivno ostvariti prava na potrebnu podršku. Izrađen je nacrt zakona o socijalnoj karti, sproveden je konsultativni proces i javna rasprava, tekst nacrta zakona usaglašen je sa rezultatima javne rasprave, dostavljen je na mišljenje svim relevantnim organima državne uprave, kao i drugim organima, organizacijama i telima. Nacrt zakona će u narednih 15 dana biti dostavljen Vladi Srbije na razmatranje i utvrđivanje predloga.

U centrima za socijalni rad zaposleno je oko 1.600 psihologa, pravnika i socijalnih radnika koji brinu o 850.000 korisnika. Da li se planira kadrovsko jačanje centara za socijalni rad?

Ministarstvo će i u narednom periodu raditi na jačanju kadrovskih kapaciteta u centrima za socijalni rad. Data je saglasnost za zapošljavanje 125 novih radnika. Svi oni će biti zaposleni do kraja godine.

Kada će biti izrađene legitimacije boraca, na osnovu kojih će veterani ratova devedesetih moći da ostvaruju određena prava?

Zakon o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica počeće da se primenjuje od 1. januara sledeće godine. On predviđa da se legitimacije izdaje po pravosnažnosti rešenja kojim je korisniku priznato pravo po osnovu koga se ona izdaje. To znači da će izrada legitimacija biti realizovana početkom sledeće godine. Ona se izdaje bez naknade i koristi se za dokazivanje svojstva korisnika prava iz oblasti boračko-invalidske zaštite i zaštite civilnih invalida rata.

Da li su Zakonom o pravima boraca usvojeni i najavljeni podzakonski akti i koji i da li će zakon stupiti na snagu 1. januara 2021?

Zakon o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica stupio je na snagu 11. marta ove godine, a primenjivaće se od 1. januara 2021. Zakonom je definisano da će se propisi za njegovo sprovođenje doneti do početka primene. Ministarstvo za rad je pripremilo podzakonske akte potrebne za sprovođenje ovog zakona i trenutno su u proceduri donošenja.