Zašto se Teheran obradovao pobedi Bajdena

Pobedi Džozefa Bajdena se malo ko obradovao kao Teheran, jer će konačno videti leđa izrazito proizraelskom i antiiranskom šefu Bele kuće koji je teškim sankcijama slomio iransku ekonomiju. Predsednik Hasan Rohani rekao je ovih dana da uopšte ne sumnja da će sledeća američka administracija ukinuti sankcije i vratiti se u sporazum o nuklearnom naoružanju, a da će nakon sat vremena to učiniti i Iran. Dan ranije je vrhovni vođa Ali Hamnei takođe podržao brzo vraćanje Irana preuzetim obavezama iz sporazuma ukoliko bi to značilo brzi kraj sankcija.

Povratak SAD u sporazum, koji se računao u pet najvećih spoljnopolitičkih uspeha Baraka Obame (i Bajdena kao potpredsednika) naizgled ne bi trebalo da predstavlja problem. Buduća administracija je to već najavila, što je obradovalo ostale potpisnice. Međutim, zbog niza okolnosti taj sporazum je na vrlo klimavim nogama. Komentatori kažu da na Bliskom istoku postoji strah da će Tramp u poslednjima danima vlasti preduzeti nove akcije protiv Irana ili njegovih saveznika kako bi smanjio šanse za povratak Teherana za pregovarački sto. Prošlog meseca je navodno pitao savetnike kakve su mogućnosti napada na iranska nuklearna postrojenja, ali su ga oni odgovorili od vojne akcije.

Iran se 2015. usaglasio sa pet stalnih članica SB UN (Kina, Francuska, Rusija, UK I SAD), Nemačkom i EU da će obustaviti nuklearni program ako mu se ukinu sankcije. Tramp je međutim 2017. jednostrano povukao SAD i ponovo uveo žestoke kaznene mere u okviru „kampanje maksimalnog pritiska”. Vašington želi nove pregovore, da se Iran odrekne i balističkog programa i da uskrati podršku militantnim grupama u regionu. Nove sankcije su gurnule ekonomiju Irana u veliku recesiju, ali Teheran nije doveden za pregovarači sto niti je smanjeno njegovo mešanje u Iraku, Siriji i Libanu, a pojačana je napetost u inače nestabilnom regionu. Godinu dana posle Trampovog poteza, Teheran je počeo da napušta ključne obaveze iz sporazuma i sada su zalihe obogaćenog uranijuma 12 puta veće nego pre povlačenja SAD.

Bajden nije otkrivao detalje svoje buduće strategije prema Iranu. Rekao je da bi iranska atomska bomba stvorila veliki pritisak na Saudijsku Arabiju, Tursku, Egipat i ostale da se nuklearno naoružaju. Najavio je da će sa saveznicima i partnerima započeti pregovore i inicirati nove sporazume. Pomenuo je da će se baviti i iranskim programom balističkih raketa, koji je predmet posebnih sankcija SAD i UN.

Rohani je ove sedmice jasno stavio do znanja da neće pregovarati o balističkim raketama i regionalnim uticajima. Kazao je da Bajden treba samo da potpiše papir i „sve će biti kao pre, bez potrebe da se pregovara”. „Amerikanci su pokušavali mesecima da raketni program dodaju u priču o nuklearnom, ali taj predlog je odbijen. Gospodin Bajden dobro zna to”, kazao je Rohani.

Druge zemlje ostale su u sporazumu, priznajući da je manjkav i kritikujući poteze Irana, ali su procenile da je on najbolji alat da se spreči regionalna trka u naoružanju. One su u sredu održale video-sastanak kao pripremu za predstojeće razgovore šefova diplomatija. Predstavnik Irana je na sastanku naveo da oni poštuju dela, a ne reči i da će se vratiti preuzetim obavezama čim se SAD vrate na stanje od januara 2017, prenela je Al Džazira.

Tenzije na Bliskom istoku dodatno je pojačalo ubistvo vodećeg iranskog naučnika za nuklearni program Mohsena Fahrizadeha početkom decembra, za koje je Iran optužio Izrael. Parlament Irana je nakon toga usvojio zakon koji predviđa proširenje nuklearnog programa i prekid inspekcija Međunarodne agencije za atomsku energiju. Nedavno je najavljena instalacija naprednih centrifuga u glavnom postrojenju za obogaćivanje uranijuma u Natancu. Francuska, Nemačka i UK ocenili su da je to veoma zabrinjavajuće i u suprotnosti sa sporazumom.

Rohani je u ponedeljak prvi put za ubistvo naučnika direktno optužio Izrael, rekavši da je pokretanje nestabilnosti i rata u poslednjim danima Trampove administracije bila glavna namera „cionističkog režima”. Najavio je osvetu i poručio da njegova zemlja neće dozvoliti da izbije nestabilnost u regionu. Dva dana kasnije je rekao da je srećan što Tramp napušta Belu kuću, opisavši ga kao „teroristu koji ne poštuje zakon”, ali je dodao da nije previše radostan ni zbog dolaska Bajdena.

Zvanični Teheran pored ukidanja sankcija traži i nadoknadu ekonomske štete nastale posle povlačenja SAD iz nuklearnog sporazuma. Malo je verovatno da će američki kongres to podržati, a i samo ukidanje sankcija će teško ići jer nisu sve nametnute zbog atomskog oružja, nego i zbog kršenja ljudskih prava. Rohaniju je u interesu da dogovor postigne pre junskih predsedničkih izbora, na kojima će mu se suprotstaviti konzervativnije snage. On ih je nedavno optužio da žele da američke sankcije ostanu još pet godina.