Na poslu najviše stradaju građevinski radnici

„Eksplozija u fabrici vode u Zrenjaninu, povređena dva radnika”, „Tragedija u Aberdarevoj na parkingu, jedan radnik poginuo, dve osobe povređene”, „Radnika zatrpala zemlja na gradilištu na Paliluli” – ovo su samo neki od brojnih novinskih naslova posvećeni smrtnim povredama na radnom mestu koje su najčešće u javnosti viđene kao posledica nepoštovanja mera zaštite na radu. Tako smatra i Saša Torlaković, predsednik Sindikata radnika građevinarstava Srbije, uveren da se na nedavnom primeru iz beogradske Aberdareve ulice gde je radnik izgubio život iznoseći boce sa kiseonikom jasno vidi da je još jedan život mogao da bude sačuvan samo da su odgovorni za posao na pravi način vodili brigu o obezbeđivanju radnog mesta. Iako je prilikom inspekcijskog nadzora utvrđeno da je nastradali bio u radnom odnosu, uredno prijavljen kod poslodavca, Torlaković ističe da je u tom konkretnom slučaju nema lične neodgovornosti radnika.

– To što je bio prijavljen ne opravdava poslodavca da ga tako pošalje na rad, već je odgovornost upravo na onome koji ga je poslao na teren. Taj radnik jedan je od 39 onih ljudi koji su za 11 meseci ove godine izgubili život na svom radnom mestu. Od tog broja, njih 12 imalo je teške povrede sa smrtnim ishodom, a od ukupnog broja stradalih 13 je u građevinarstvu, što je trećina od svih radnika – podseća Torlaković.

Pogibije se najčešće događaju među zaposlenima u malim preduzećima, a tamo gde ima sindikalnog udruživanja, retko kad se to događa.

– Gde god je prisutan, a to je uglavnom u velikim preduzećima, naš sindikat organizuje edukacije i vodi razgovore sa poslodavcima o bezbednosti i zdravlju na radu, što je veoma dobra stvar. U malim firmama je važno da se oblast bezbednosti i zdravlja na radu pokrije samo papirološki, a zaposlenima se najčešće potura da potpišu da su upoznati sa merama i svim opasnostima. Kad se desi tragedija, poslodavac se ograđuje tako što najčešće kaže da je radnik bio upoznat sa merama – objašnjava Torlaković.

Prema pojedinim članovima Zakona o bezbednosti zdravlja na radu,  radnik kome nisu obezbeđena sredstva lične zaštite, što može da ugrozi njegov život i zdravlje, ima mogućnost da odbije da radi, bez posledica po svoj status. To je njegovo pravo, ali on to najčešće neće uraditi iz straha od otkaza ili neke sankcije, dodaje Torlaković.

– Isto tako, ako radnik ne poštuje mere koje su propisane zakonom poslodavac, a i inspekcija rada, može da ga kazni. Dodatni je problem što tim zakonom nije rešeno ni pitanje kolektivnih ugovora za zaposlene, pa nam se tako recimo nedavno dogodilo da su indijski radnici angažovani na nekom gradilištu u Srbiji ostali bez zarada – podseća Torlaković.

Po uzoru na postojeći Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u poljoprivredi, planirano je i proširenje obuhvata tog zakona na druge poslove. U NALED-u podsećaju da je već formirana radna grupa koja treba da izradi predlog zakona o pojednostavljenom angažovanju sezonskih radnika u ugostiteljstvu i turizmu, građevini i poslovima za pomoć u kući. Time će, dodaju, desetine hiljada ljudi biti uvedeno u legalne tokove rada.

Predsednik Sindikata radnika građevinarstava ipak ističe da su se već na prvom sastanku radne grupe na temu tog zakona svi jednoglasno saglasili da građevinarstvo ne može biti sezonski posao, jer to i nije.

– Građevinska sezona sada traje 12 meseci, a ako taj zakon prođe, poslodavac će građevinske radnike angažovati samo nakratko i po potrebi. Kako ćemo onda da povratimo našu građevinsku industriju, radnike vratimo u pogone, dodatno ih obučavamo za rad, ako budu stekli status sezonaca – pita se Saša Torlaković.