„Snaga i svetlost" novi dom Nikole Tesle

Nedoumica više nema – Muzej Nikole Tesle iz Krunske ulice biće preseljen u zgradu Termoelektrane „Snaga i svetlost” na Dorćolu. To je juče odlučila Vlada Srbije, dodelivši Teslinom muzeju prava korišćenja bez naknade na objektu u svojini države u Ulici Dunavski kej. Tako je posle višegodišnje licitacije sa lokacijama na koje treba da se preseli zaostavština naučnika blistavog uma stavljena tačka.

– Zgrada Termoelektrane „Snaga i svetlost” u potpunosti odgovara potrebama Muzeja Nikole Tesle. Ova izuzetno značajna ustanova kulture, koja čuva najveću zbirku dokumenata o životu i radu Nikole Tesle, na ovaj način dobiće adekvatan prostor kako bi nastavila sa promovisanjem lika i dela jednog od najvećih umova 20. veka – piše na sajtu Ministarstva kulture.

Ova odluka usledila je sedam meseci pošto su osnivačka prava Muzeja Nikole Tesle takođe odlukom vlade prešla sa grada Beograda na Republiku Srbiju. Ali sve do juče nije se znalo da li će „Snaga i svetlost” postati novi dom slavnog naučnika jer je i zgrada nekadašnje Glavne železničke stanice u Savskom amfiteatru bila ozbiljan konkurent staroj električnoj centrali.

Viziju da u „Snagu i svetlost” bude smešten muzej iz Krunske imao je arhitekta Andrej Mišić. On je predvideo da u kompleksu od 70.000 kvadratnih metara bude institut Muzej Nikola Tesla kao istraživački centar sa izložbenim, edukativnim prostorima, parkom sa šetalištem i biciklističkim stazama. Ideje je pretočio u magistarski rad koji je 2015. godine odbranio na italijanskom Univerzitetu Politekniko di Milano. Iste godine njegov projekat predstavljen je u Muzeju Nikole Tesle gradskim vlastima, a 2017. tadašnja Vlada Srbije formirala je radnu grupu za realizaciju Teslinog muzeja na Dorćolu. Dve godine kasnije u igru ulazi zgrada Glavne železničke stanice kao novo sedište Tesline zaostavštine. U prvi mah izgledalo je da je to već gotova stvar, samo što država nikako nije mogla da se odluči ko će ući na velika vrata u obnovljeno zdanje na novom Savskom trgu – da li će u njemu praviti muzej srednjovekovne Srbije ili će tu useliti Istorijski muzej Srbije. Posle premišljanja i promene planova, sudbinu te zgrade odredila je vlada tako što ju je prošlog meseca dodelila Istorijskom muzeju Srbije.

Prethodnih pet godina Mišićevim idejama mnogi su mahali, a tek posle „Politikinog” teksta iz oktobra ove godine mladom arhitekti koji živi i radi u Milanu stigao je poziv za sastanak iz kabineta premijerke Ane Brnabić.

– Razgovor je bio konstruktivan, predstavio sam svoj projekat. Dopao se ljudima iz premijerkinog kabineta koji se bave kreativnim industrijama, podržali su ga i zatražili mi sve materijale koje sam im u međuvremenu poslao. Dogovorili smo se da u dogledno vreme organizujemo sastanak na kojem ću čelnim ljudima zvanično prezentovati svoje ideje – kazao je juče Mišić.

Zasad nije poznato da li će on biti uključen u projekat rekonstrukcije objekta na Dorćolu, kao ni to pod kojim uslovima i kada bi ona mogla da počne. Obnovom koju je Mišić predvideo bilo bi obuhvaćeno: glavna zgrada elektrane, portalni kran sa rukavcem, upravna zgrada, pumpna stanica i filtersko postrojenje, oplemenjeni parkom i šetalištem.

– Nemam detalje u vezi sa rekonstrukcijom. Za muzej je važno to da smo dobili veći objekat i da ćemo imati više prostora za izložbe nego što sada posedujemo, 200 kvadratnih metara, u zgradi u Krunskoj ulici. Za nas je to lepa vest – ističe Ivona Jevtić, direktorka Muzeja Nikole Tesle.

Termoelektrana „Snaga i svetlost”, biser industrijske arhitekture na desnoj obali Dunava, podignuta je između 1930. do 1932. godine, prema projektu Švajcarskog društva za elektrifikaciju i saobraćaj iz Bazela. Za spomenik kulture proglašena je 2013. godine i to buduće investitore obavezuje da sačuvaju njenu spoljašnjost.