Stopama Luja Četrnaestog

Da li je Luj Četrnaestidobio dostojnog rivala u predsedniku Nikoli Sarkoziju, kako to levo orijentisani francuski mediji, ironično, tvrde?

Krilatica Kralja Sunca „Država, to sam ja” (L’Etat c’est moi) izvesno bi mogla da nađe primenu kao parafraza prilikomopisasuštinskih reformi javnog servisa informisanja Frans televizion. Predskazujući bolja vremena tommedijskom servisu, u smislu povratka uređivačkoj politici u skladu sa vrednostimakulturno-informativnog programa, predsednik Sarkozi najavio je u stilu francuskih apsolutista srednjeg veka: „Odlučio sam.” Odluka za koju nije predviđen pogovor, trebalo bi da bude potvrđena zakonom čije se usvajanje planira na jesen. Nacionalni kanal Frans 2, regionalna televizija Frans 3, zabavni program Frans 4 i kulturni kanal Frans 5 ubuduće neće „traćiti” vreme na emitovanje reklama i trećerazrednih sapunica, već će se u potpunosti posvetiti suštinskoj obavezi, uređivanju programa kulturno-informativnog karaktera.

Na kritiku da je prilikom donošenja opisane odluke izbegao konsultacije sa nadležnim upravnim telom, Audio-vizuelnim savetom, i sa kontrolnim telom, parlamentom, Sarkozi je najavio da će, jednostavnosti radi, i buduće odluke o javnom TV servisu donositi lično – uključujući i imenovanje, odnosno postavljanje članova direkcije. „Zašto bi se država odrekla prava koje u privatnom sektoru imaju glavni akcionari... Zašto ne bi sama odlučivala kome će da prepusti rukovođenje preduzećem?”

Suočen sa oštrom kritikom, ipak je istakao pravo veta na njegove odluke o sudbini nacionalne radio-televizije.

Ponuda ovog minimalnog kompromisa nije umirila kritičare. Glasilo levice „Liberasion” sarkastično je predložilo da se ime javnog servisa preinači u „Frans Sarkovizion”. Konkretniji je bio socijalistički poslanik u nacionalnom sazivu Arno Monbur. Uporedio je Sarkozijev naum o kontroli javnog informativnog servisa sa praksom Višijevog režima u epohi nacističke okupacije. Regionalni dnevnik „Alzas” se nadovezao, postavljajući pitanje, hoće li Francuska u dogledno vreme dobiti i ministarstvo za informacije, koje bi vršilo kontrolu nad medijima, odnosno sprovodilo cenzuru.

U ostalim kritikama su prednjačila poređenja sa Silvijom Berluskonijem, u Italiji. Čini se, međutim, dareči kritike iz suprotstavljenih političkih tabora nisu u potpunosti primerene. Bar što se tiče motiva koji se pripisuju Nikoli Sarkoziju. Kao liberalno nastrojeni političar sa instinktom za politički i poslovni uspeh, Sarkozi izvesno nadmašuje medijskog mogula u susednoj Italiji. Za razliku od premijera Berluskonija, ne otvara mogućnosti za sticanje ličnog profita, već ga preusmerava svojim ktitorima. Suma od osam stotina i dvadeset miliona evra – toliko je Frans televizion ubrala od oglasa u prethodnoj godini – biće preusmerena vlasnicima privatnih medija, koji će tu uslugu, pretpostavlja se, umeti da cene.