Decembar štalskih viceva

Poslednji mesec ove lude godine razotkrio je mnoge stvari, pa i one „spodobe koje ne vole Srbiju, jer su izdajnici i strani plaćenici”… Izdali su je tako, što se ne mire sa autokratskim režimom i javno iznose svoje mišljenje. Ne mislim, razume se, na one gluposti, bljuvotine i gadosti na „Tviteru”, koje i sam prozvani, a posebno poslanici tako sladostrasno ponavljaju i naglašavaju, mada to nisu videli ni u nekim novinama i na retkim nezavisnim televizijama. Samo u onoj močvari zvanoj „Tviter”. Ali, za svaki slučaj, to pripisuju ovim medijima, za koje otvoreno kažu da su izdajnički i stranoplaćenički.  Posebno onaj hor bečkih dečaka i devojčica iz skupštine, za koje postoje samo dve tačke dnevnog reda: Vučić i Đilas.

Nisam izdajnik, a pogotovo ne strani plaćenik, već domaći. Živim, naime, od domaće  penzije. I nisam šefu države vratio onih pet hiljada, a ni  onih  sto evra, jer smatram da sam i to pošteno zaradio, a ne da mi ih je neko poklonio. Mogu, dakle, da  se javno šalim i javno satirem.

Kad smo već kod šale i satire, onomad sam, baš na ovom mestu, pročitao javno mišljenje jednog inače pametnog momka, kojeg često čitam, jer on i često piše. Njemu pomalo smeta što se komedija, humor i satire tako brzo množe, a u stvari su, kako reče, potpuno bez efekta. Naprotiv, vlastodršcima samo idu naruku, jer sve to liči  na  „robove koji čisteći gospodarsku štalu pričaju u pola glasa viceve o njemu”. Umesto da se na druge načine izbore za svoju slobodu. Pa sad, gospodine autoru, koji su to drugi načini, kad je politički način propao, a o nasilju ne želim ni da mislim.

Zar nije ljudski, da ne kažem  rajinski, nasmejati se malo, biti podrugljiv prema sili, dati oduška pritisnutoj duši i tako sačuvati bar malo nekog dostojanstva.  Pa makar to bila i prava satira, ili samo nekad nevešti humor, pa i neki ne baš sofisticirani vic. To pomalo oslobađa, i čini život manje tužnim i ružnim.

Neka se vlastodršci malo zamisle zašto bujaju šale i vicevi o režimu. Neka se sete Radio Jerevana i onih  viceva u vreme Staljina ili Brežnjeva.  I ne znam kako im idu naruku, kad su preplavili  ovu našu zemlju, a njihovu državu. A sve su  iznikle iz one rupe cara Trojana.

Što se korone tiče, grčevito nabavljaju vakcinu da bi nas spasili. Jer im trebamo baš ovakvi.