Aufiderzen mama Merkel

Šuškalo se da bi Angela Merkel mogla ostati ako Tramp pobedi Džozefa Bajdena na predsedničkim izborima, ali i ovaj „dečak” je otišao i „Velika mama” može da se povuče, kako je i planirala. Angela će u ovoj godini, uprkos zahtevima da ne odlazi zbog pandemije virusa korona, okončati karijeru koju je stvarala okružena muškarcima. Nemačka se već sprema za jesenje parlamentarne izbore, dvadesete nakon Drugog svetskog rata, kada će ujedno morati biti spremna da prihvati da je jednoj eri koju je obeležila žena iz Istočne Nemačke došao kraj. Ali i da se nadaju da će njen naslednik biti bar približno sposoban da vodi zemlju u turbulentnim vremenima.

Šta znači kada žena postane jedan od najcenjenijih lidera na svetu razumela je druga moćna žena, predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard, kada je Merkelovoj zdušno čestitala jer je na položaju kancelarke istrajala gotovo 16 godina. Nemačka kancelarka je prvi put položila zakletvu 2005. godine i odlučna je da ne trči još jedan krug, ali ako ostane na političkoj sceni do kraja ove godine, a postoji mogućnost da hoće, mogla bi prestići Helmuta Kola i preoteti mu titulu vođe posleratne Nemačke s najdužim stažom. Možda se njegovoj devojčici, kako ju je Kol znao zvati kada ju je držao za svoju štićenicu, dopada zamisao da ga nadmudri i u ovoj trci kao što je svojevremeno bilo primamljivo od njega preuzeti vođstvo.

Od kada je nasledila Kola, „njegova devojčica” vodi bitke protiv „dečaka” koje su Angelu, rođenu Kasner, učinile najomiljenijim političarem u zemlji. Nemci joj daju najviše ocene, a i Amerikanci (i ne samo oni) cene da je ona lider koji uživa najveće poverenje u svetu, daleko ispred svih. Njena popularnost rasla je i tokom pandemije, dok je za druge njene kolege potiskivanje gneva građana bilo ravno izazovu borbe protiv pandemije.

A mnogi su još za njenog prvog mandata smatrali da neće dugo izdržati u ulozi kancelarke, što su znali podsticati i mediji. Držali su je za provincijalku bez harizme i pomalo staromodnu doktorku fizike. Zamerali su joj da je stranku odvela suviše ulevo, ali to je nije srušilo. Kao što nije ni oštro kritikovana njena politika otvorenih vrata tokom izbegličke krize 2015. godine koja joj je sasekla popularnost. Ili to što je nešto kasnije brzo rastao rejting radikalno desne stranke Alternativa za Nemačku. Bili su to bolni udarci ali, kako se da primetiti, ona je i dalje tu dok su se smenila tri američka i četiri francuska predsednika, pet britanskih i sedam italijanskih premijera. Merkelova je i prva žela na čelu konzervativne Hrišćansko-demokratske partije, a postala je i najmoćniji evropski političar. Kraljica Evrope, kako je vole zvati mediji, osamnaest godina vodila je najuticajniju partiju u zemlji nakon čega stranačko kormilo preuzima opet žena, njena štićenica Anegret Kramp-Karenbauer. Ovo je možda i bio vesnik kraja političke ere najmoćnije žene u najmoćnijoj evropskoj naciji. Vreme njene vlasti bilo je burno, a ona se mirno držala. Štaviše, simbol njene stamene ličnosti postao je karakterističan i opšte poznat položaj prstiju, takozvani raute (romb), spojenih u obliku dijamanta. Postao je njen zaštitni znak i Angelini prsti pojavili su se i na plakatama u kampanji 2013. godine.

Merkelova je duboko uticala na Nemačku, a njena moć bila je najočitija upravo tokom turbulentnih perioda. Nemci su joj zahvalni jer je njihovu prestonicu pretvorila u centar evropske diplomatije. Ključ Evrope je u njenim rukama. Stoga njen odlazak nije samo unutrašnje državno pitanje, kao što to nije ni pitanje njenog naslednika. Onaj ko preuzme kormilo preuzeće vodeću poziciju u Evropi u vrlo osetljivom trenutku ekonomskog oporavka i redefinisanja EU kako na unutrašnjem tako i na globalnom planu. Angela Merkel je majstor u postizanju kompromisa i vešta menadžerka. Nemci cene njenu autentičnost. Hoće li na nivou zadatka biti i onaj ko je bude nasledio?