Borbeni zadatak u miru

Baza „Šušnjak”, Kuršumlija – Na znak uzbune vojnici istrčavaju iz montažnog objekta, noseći oružje u rukama, i u punom naletu ulaze u uređene zaklone sa puškarnicama, u kojima su zaštićeni zemljanim grudobranima i deblima. Neposredno ispred njih je žičana ograda sa bodljikavom žicom na vrhu, kojom je opasana baza, fortifikacijski pripremljena za kružnu odbranu. Vojnici naoružani automatskim i snajperskim puškama, puškomitraljezima i automatskim bacačima granata, drže prste na obaračima i spremni su za otvaranje vatre. Ovog puta nije bilo razloga za upotrebu oružja, reč je o rutinskom uvežbavanju u bazi „Šušnjak” u okolini Kuršumlije, kojem je prisustvovala i ekipa „Politike”.

Ovaj vojni objekat nalazi se uz administrativnu liniju sa Kosovom i Metohijom, unutar Kopnene zone bezbednosti, pojasu širokom pet kilometara u pravcu centralne Srbije, ustanovljenom Rezolucijom SB UN 1244 i Vojnotehničkim sporazumom iz Kumanova po okončanju NATO agresije 1999. godine. Do same baze, koja je na nadmorskoj visini od oko 900 metara, dolazi se vijugavim zemljanim putem iz Kuršumlijske Banje.

Dok vozač vojnog „lendrover defendera” vešto savladava krivine i uspone, jasno nam je kakvo umeće mora imati vozač kamiona cisterne pune vode kojom se redovno snabdeva baza.

Straža nas očekuje i otvara visoku žičanu kapiju. Sama baza je montažnog tipa, čine je glavni objekat sa više prostorija i oni pomoćni. U njoj se uvek nalaze pripadnici 37. mehanizovanog bataljona Treće brigade Kopnene vojske Vojske Srbije, koji se na ovoj dužnosti rotiraju u periodičnim smenama.  Reč je o dobro obučenoj i popunjenoj jedinici, koju su na međunarodnim vežbama visoko ocenile i starešine stranih armija, a koja je opremljena borbenim vozilima pešadije (BVP), svim vrstama pešadijskog naoružanja i optoelektronskim sredstvima.

Komandant 37. mehanizovanog bataljona je potpukovnik Bojan Stanković, koji je ujedno i komandant kuršumlijske kasarne „Toplički ustanak” u kojoj je smeštena ova jedinica, ali i komandant garnizonog mesta Kuršumlija.

– Iako su naši vojnici iskusni u obavljanju dužnosti u Kopnenoj zoni bezbednosti, pre svake rotacije izvodi se obuka, priprema i provera spremnosti za ovaj zadatak – kaže potpukovnik Stanković, koji je ekipu „Politike” poveo u obilazak baze „Šušnjak”.

On ističe da se u aktuelnim uslovima pandemije virusa kovid 19 dosledno sprovode preventivne zdravstvene mere. Pred odlazak u bazu vojnici borave u izolaciji i testiraju se, u samoj bazi se preventivne zdravstvene mere neprekidno sprovode (dezinfekcija, nošenje zaštitnih maski, pranje ruku...) a vojnike i po povratku u matičnu kasarnu pregleda lekar. Rezultat borbe protiv virusa korona u bazama u Kopnenoj zoni bezbednosti je do sada bio efikasan sto odsto, nijedan vojnik se nije zarazio tokom neprekidnih izvođenja ovih zadataka.

– Moral vojnika je na visokom nivou, a prilikom izvršavanja zadataka u Kopnenoj zoni bezbednosti imamo izuzetno dobru saradnju sa pripadnicima MUP-a Srbije, zaposlenima u „Srbijašumama” i predstavnicima drugih državnih institucija – ističe potpukovnik Stanković.

Specifičnost rada na ovom prostoru je i saradnja sa Kforom, međunarodnim snagama na Kosovu i Metohiji. Obavljaju se takozvane jednovremene patrole, pripadnici Vojske Srbije i Kfora zajedno obilaze i osmatraju teren duž administrativne linije, kreću se duž nje, a kada teren to ne dozvoljava, nalaze se na unapred dogovorenim tačkama, jednovremeno obavljajući patroliranje sa obe strane linije.

Komandir baze „Šušnjak”, u vreme kada je u njoj boravila ekipa „Politike”, bio je major Igor Šmigić. Objašnjava nam da se u blizini nalaze sela Dabinovac, Krtok i Orlište, da se stanovništvo bavi stočarstvom, voćarstvom i zemljoradnjom. U okolini baze „Šušnjak” u Kopnenoj zoni bezbednosti stanovništvo je srpske, a sa druge strane administrativne linije, u opštini Podujevo, albanske nacionalnosti. Zadatak vojske je da sprečava ilegalne prelaske ove linije i nezakonite radnje u Kopnenoj zoni bezbednosti. Bezbednosna situacija je ovde stabilna, a konstantni problem predstavlja ilegalna seča šuma od strane onih koji dolaze sa područja Kosmeta. Vojska ta lica zadržava i predaje u nadležnost MUP-u Srbije.

– Baza praktično funkcioniše kao autonomna jedinica. Stalno je obezbeđena i danonoćno izvršavamo zadatke zaštite administrativne linije i Kopnene zone bezbednosti. U slučaju da situacija to nalaže, na meni je kao komandiru da samostalno donosim odluke i o tome izveštavam nadređene – kaže major Šmigić.

Stanovništvo koje živi u Kopnenoj zoni bezbednosti se slobodno kreće, prisustvo vojnika im uliva sigurnost, a i lokalni putevi, koje održava vojska uključujući i čišćenje od snega, su bolji nego što su ranije bili. Ipak, ima i nekih ograničenja, na primer – zabranjen je lov jer je rizično da se neko kreće naoružan i puca u području u kojem se nalazi vojska na terenu, a sa druge strane administrativne linije i Kfor.

Među vojnicima koje smo zatekli u bazi je i desetar Rastko Milojević, po osnovnoj specijalnosti vozač BVP-a, a kao i većina pripadnika 37. mehanizovanog bataljona osposobljen je i za druge dužnosti. U VS je od 2013. godine a tokom minulih šest godina redovno je angažovan na zadacima u Kopnenoj zoni bezbednosti koji su, kako kaže, borbeni zadatak u miru i to jeste tako, imajući u vidu zadatke i ovlašćenja vojnika. Iza njega je i iskustvo iz mirovne misije UN u Libanu, ali i sa vojne vežbe u Ruskoj Federaciji.

– Ovde imamo sve uslove za život i rad – smeštaj u spavaonicama, kuhinju, toplu vodu i pranje veša. Uz redovnu platu, dobijamo i posebnu nadoknadu za dane provedene u Kopnenoj zoni bezbednosti. Tu su i sportski tereni. Naravno, smisao našeg boravka ovde je zaštita administrativne linije i može se reći da trećinu ukupnog vremena ovde provodimo na zadacima izvan baze – kaže desetar Milojević.

A ti zadaci, i kada je redovna situacija, nisu laki – patrole traju satima, prelazi se i do 20 kilometara pod punom opremom, pri čemu treba pažljivo osmatrati teren i reagovati u slučaju potrebe. Pre svake patrole jasno se preciziraju zadaci.

Vojnici, uverili smo se u to u bazi „Šušnjak”, na za to određenom prostoru, takozvanoj liniji punjenja i pražnjenja, bezbedno stavljaju okvire sa municijom na puške i puškomitraljez. Na izvršenje zadataka ide i vodič službenog psa, ovog puta vodi belgijskog ovčara (malinoa) Fleša.

Članovi patrole se postrojavaju, straža otvara kapiju, i vojnici, u razmaknutom rasporedu jedan iza drugog, odlaze niz put osmatrajući teren oko sebe. Počinje izvršenje još jednog redovnog zadatka u Kopnenoj zoni bezbednosti...