Oproštaj od Sonje Rakočević

U porti manastira Sušica kod Gračanice na Kosmetu sahranjena je dr Sonja Rakočević – lekarka, pedijatar Kliničko-bolničkog centra Priština u Gračanici, koja je preminula na Božić, u 47. godini, od virusa korona.

Na oproštaju koji je održan prekjuče, opelo je služio vladika raško-prizrenski Teodosije u prisustvu oca Mihaila, igumana prizrenskog manastira Sveti Arhangeli, preneli su mediji. Tom prilikom se od dr Sonje Rakočević oprostio i njen suprug Živojin, novinar našeg lista i hroničar života i stradanja Srba južno od Ibra.

„Sa Sonjom su danas hiljade dece, ja znam, jer je bila majka toj deci. Mnogo me Goranaca zvalo. Toliko želim da im se zahvalim. Prizrenaca, ljudi sa Štrpca... Ona nije svoje pacijente ostavljala u bolnici”, kazao je Živojin Rakočević u svom obraćanju.

On je dodao da je njegov i Sonjin život „bio po svemu neobičan”.

„Upoznali smo se na studentskim demonstracijama u Prištini. I Priština je postala srce našeg urbanog života. Venčali smo se pred vojnim oklopnim vozilima u Crkvi Svetog Nikole u Prištini. To je bilo prvo venčanje Srba posle rata. Sonja i ja smo sanjali slobodno Kosovo. Sonja svojim trpljenjem kako samo kosovski Srbi znaju da trpe. I svojim čekanjem kako jedino kosovski Srbi umeju da čekaju. Bio sam siguran da ćemo nas dvoje dočekati slobodu, a sada shvatam da je ona otišla u večnu slobodu, a da ću se ja još potucati po ovoj zemaljskoj slobodi i da će se moji (ćerka) Simonida, moj (sin) Dimitrije i moji braća i kumovi boriti za tu trunku dostojanstva i ljudske slobode”, nastavio je govor Živojin Rakočević.

On se prisetio i kako je na studijama medicine počelo prijateljstvo dr Sonje Rakočević sa mati Irinom, monahinjom i doktorkom u čijem će sestrinstvu počivati.

„Mojoj Sonji kažem da me je Bog nagradio velikim darom i ja sam mu zahvalan. I Bog mi je na Božić rekao da mi taj dar poklanja za večnost”, kazao je Rakočević.

Opraštajući se od supruge, on je dodao: „Epska sam priroda i tvrd. Govoriću nešto što je volela. Ti si moj život videla izbliza. Primisao, pokret, reč što nisam rekao. Videla moj grč i kad stojiš iza. Slutila moju bolest nadaleko. Ti si u mom oku dok još gasne videla prva novog smeha klicu i kad se vratim domu ure kasne znala svu priču samo po mom licu”.