Petnaest godina Zadužbine „Nikolaj Timčenko"

Leskovac – U Leskovcu je 2006. godine predstavljena Zadužbina „Nikolaj Timčenko”, a od 2008. održavaju se „Dani Nikolaja Timčenka” i dodeljuje nagrada koja nosi njegovo ime – za najbolje delo iz nauke o književnosti (kritika, ogled, istirija književnosti i kulture). Koliko nam je poznato, ovo je prva zadužbina jednog poznatog kritičara, esejiste i filozofa na jugu Srbije.

Dobitnik Nagrade „Nikolaj Timčenko” za 2020. godinu je Jovan Popov (1962), teoretičar i istoričar književnosti, komparativist za knjigu „Pojmovi, periodi, polemike” (o nekim nedoumicama nauke o književnosti), koju je 2020. godine objavila beogradska Srpska književna zadruga. Umesto tradicionalnog okupljanja, ove godine, zbog poznatih okolnosti, Zadužbina „Nikolaj Timčenko” je sve aktivnosti, koje tradicionalno sprovodi tokom manifestacije, odložila do daljeg i svoju aktivnost usmerila ka izdavačkoj delatnosti.

Nikolaj Timčenko, bio je srpski književni kritičar, esejista, filozofski pisac i novinar. Pri leskovačkoj Narodnoj biblioteci formiran je Legat ,,Nikolaj Timčenko”. U delu „Bibliografija Nikolaja Timčenka”, koju je preredio Dejan Vukićević, obuhvaćen je 1.161 njegov rad i 62 teksta o njegovom stvaralaštvu.

Nikolaj Timčenko (6. decembar 1934 ‒ 29. decembar 2004), rođen je i preminuo u Leskovcu. Diplomirao je na Grupi za jugoslovensku književnost Filozofskog fakulteta u Beogradu. Radni vek proveo je kao novinar i lektor lista „Naša reč” (Leskovac). Zbog angažovanja za slobodu stvaralaštva, nekoliko godina zabranjeno mu je da se potpisuje u lokalnim novinama. Bio je urednik leskovačkog časopisa za kulturu, književnost i umetnost „Naše stvaranje” u dva navrata (1961‒1968, 2002‒2004), a oglede i prikaze objavljivao je u svim značajnijim srpskim i jugoslovenskim listovima i časopisima.

‒ Nikolaja Timčenka smrt je susrela na ulici. Posle mitske, evo savremene, urbane priče o čovekovoj sudbini i njegovom neumitnom kraju. Sve se odigralo onako kako se odigralo, jer čovek svoju sudbinu ne može izbeći. Smrt, smrt, smrt – šta je to, uostalom? Antropolog i tumač književnih i umetničkih dela, Nikolaj Timčenko nastaviće da tamo, u njegovom carstvu, odgoneta čudo umiranja. Rodni Leskovac ne samo da mu se nije odužio, nego nije ni umeo da poštuje i vrednuje ono što mu je on dao i zaveštao ‒ rekao je u posmrtnom slovu Saša Hadži Tančić, rano preminuli jedan od najboljih leskovačkih književnika.

Timčenko je objavio dela: „Fragmenti iz istorije Leskovačkog pozorišta I: 1896‒1941” (Leskovac 1967), „Pesnik i zavičaj ‒ Beleške o bivanju čoveka u literaturi” (Kruševac 1969), „Zapis o pesniku: O poeziji Vaska Pope” (Kruševac 1972), Fragmenti iz istorije Leskovačkog pozorišta II: 1970‒1980” (Leskovac 1981), „Narodni muzej u Leskovcu 1948‒1983”, (Leskovac 1983), a poshumno su, između ostalog, publikovane knjige iz njegove zaostavštine: „Francuske beleške”, „Književnost i dogma”, „Književna baština Leskovca”, „Misao, reč, sudbina”, „Antičke teme”, „Smisao pripovedanja” i druge. Prošle godine objavljena je njegova knjiga „Iskustva i iskušenja kritičke reči” i zbornika radova „Nikolaj Timčenko u svome i u novom dobu”, čime je simbolično zatvoren krug kojim je opisan petnaestogodišnji rad Zadužbine „Nikolaj Timčenko”.