Bliski istok se sprema za Džozefa Bajdena

Bliski istok se užurbano prestrojava da bi se što uspešnije uklopio u promene politike prema haotičnom regionu koje se očekuju od nove američke administracije.

U Kairu je održan sastanak bliskoistočnog kvarteta koji čine Evropska unija, Rusija, SAD i Ujedinjene nacije. Izraelski premijer kombinuje predizborne ambicije i želju da se ne udalji od strateškog saveznika. Palestinci ne kriju nadu da ih Džo Bajden neće marginalizovati kao Donald Tramp.

Saudijska Arabija je, očekujući obnovu diplomatskog pristupa Vašingtona prema Iranu, iznenadno odlučila da posle tri godine prekine blokadu i obnovi diplomatske odnose sa Katarom. Egipatski predsednik, Trampov „omiljeni diktator”, brzo je oslobodio hiljade političkih zatvorenika i takođe se pomirio sa Katarom. Žuri da normalizuje odnose sa Turskom koja se nakon Bajdenove pobede odlučila da posle dve godine vrati ambasadora za Tel Aviv i ponudi maslinovu grančicu Egiptu i državama Zaliva.

Monarsi Jordana, Emirata i Bahreina, koji su dosad igrali samo na Trampovu kartu, na samitu u Abu Dabiju izdali su saopštenje u kome snažno podržavaju Palestince i rešenje sukoba sa Izraelom.

Sastanak kvarteta u Kairu poslao je jasan signal Bajdenu da pod hitno treba obnoviti izraelsko-palestinske pregovore, što je nagoveštaj ozbiljnih bliskoistočnih zaokreta u regionu koji će biti jedan od spoljnopolitičkih prioriteta nove administracije.

Tramp je mirovnim planom poznatim kao „posao veka” faktički pokopao rešenje po formuli dve države u granicama kakve su postojale pre rata 1967. koji je doveo do okupacije, uz neophodne usaglašene korekcije i istočni Jerusalim kao glavni grad nezavisne Palestine.

Premijer Benjamin Netanijahu bio je ohrabrivan da sačuva zamrznuti status kvo koji Palestince udaljava od nezavisnosti, a kampanjom za diplomatsko priznavanje Izraela uspeo je, da uz obilatu pomoć Vašingtona, normalizuje odnose sa četiri arapske zemlje bez davanja ikakvih ustupaka oko palestinskog pitanja. Tramp je pojačavao pritisak na Palestince da prihvate njegove i Netanijahuove diktate i četiri godine ih je držao u stanju hibernacije.

Palestinci sada na osnovu Bajdenovih „pozitivnih signala” veruju da će ponovo biti aktiviran kolektivni pristup rešavanju svetskih problema, uključujući i konflikt sa jevrejskom državom. Predsednik Mahmud Abas računa na drugačiji američki pristup i prepoznaje priliku da Palestince izvuče iz međunarodne i arapske izolacije.

„Ne želimo isključivo američku ulogu u mirovnom procesu koja je poslednjih godina bila katastrofalna”, kaže šef palestinske misije pri UN Rijad Mansur.

Promena u Beloj kući navela je šefa Politbiroa Hamasa da pismeno prihvati Abasov zahtev čime je poslata poruka Bajdenu i oslobođen put izborima, vladi nacionalnog jedinstva i predsedničkim izborima u narednih šest meseci.

Novi američki predsednik svakako neće povlačiti poteze koji bi naškodili strateškom partnerstvu sa Izraelom, ali Netanijahu neće ponovo biti u prilici da uknjiži kapitalne Trampove poklone kao što su bili izlazak SAD iz nuklearnog sporazuma sa Iranom, preseljenje američke ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim, priznavanje izraelskog suvereniteta nad sirijskim Golanom i mirovni paket koji ništa ne donosi Palestincima.

Dok najveće Netanijahuove košmare izaziva Bajdenova najava da će preispitati nuklearni sporazum, ne manje ga brine namera nove administracije da se predstavi kao objektivniji broker bliskoistočnog mira.

Bajden veruje u pregovorno rešenje dve države. Ne odobrava gradnju jevrejskih naselja i izraelsku kontrolu nad 60 procenata Zapadne obale koja bi, uz pojas Gaze i istočni Jerusalim, trebalo da predstavlja teritoriju nezavisne Palestine i njenih pet miliona stanovnika.

Netanijahu je Trampove poslednje dane u Beloj kući iskoristio da odobri gradnju 800 novih kuća za naseljenike na Zapadnoj obali. Liči na poruku biračima desnice uoči izbora da je on jedini koji je u stanju da se suprotstavi Bajdenu i obezbedi da Amerikanac ne diktira politiku prema Palestincima. Istovremeno, ne želi da ga zatekne promena u Vašingtonu. Premijer koji je omalovažavao izraelske Arape iznenadio je mnoge najavljujući mogućnost da se neko iz njihove zajednice – koja čini petinu od 9,2 miliona stanovnika Izraela – nađe na listi njegovog Likuda za izbore 23. marta.

Otkud takav zaokret lidera Likuda? Prikupljanje glasova za četvrte izbore za dve godine ili prilagođavanje očekivanim promenama u bliskoistočnoj politici SAD?

Odnos prema Palestincima oduvek je, mnogo više od političke ideologije, određivao podelu izraelskog društva na konzervativce i liberale, a tokom decenijske vladavine desničarskog premijera ugrozio je status zemlje kao jedine demokratije Bliskog istoka. Izrael je „aparthejd” država, tvrdi vodeća izraelska grupa za ljudska prava B’Tselem, što vlast odlučno demantuje.

U vremenima kada se konflikt približava tački bez povratka jer više neće biti moguće podeliti zemlju između dva naroda, pitanje je da li je Bajden osoba koja može da predupredi novu palestinsku intifadu i tragediju na obe strane. Eksperti ga savetuju da umesto pritiska da se sedne za pregovarački sto ograniči svoje ambicije i prvo pokuša da ukloni visok stepen nepoverenja i da poboljšanje pozicije Palestinaca kao pouzdanog partnera.

Kolosalni cilj. Decenije okupacije ubedile su mnoge Palestince da Izrael nije ozbiljan partner za mir, a godine terora i raketnih napada navele su mnoge Izraelce na isti zaključak o Palestincima.

„Možemo da kažemo dve države za dva naroda, jedna država za sve narode, federacija, konfederacija, možemo da uradimo mnogo – ali pre svega moramo da izgradimo poverenje”, kaže i izraelski premijer Ruven Rivlin. Može li sa time da se saglasi i Netanijahu?