Kafa sa Džoom

U sredu 20. januara, bivši potpredsednik i bivši američki senator iz Delavera je inaugurisan kao 46. predsednik Sjedinjenih Država. Predsednik Bajden je osam godina bio potpredsednik predsedniku Baraku Obami i tokom ta dva mandata dva puta je posetio Srbiju.

Bajdenova istorija sa srpskom nacijom je dobro poznata. Kao senator bio je važan zagovornik bombardovanja Srbije i nezavisnosti Kosova. Bombardovanje su tokom Klintonove ere podržavali i drugi senatori, ali je ono što je u tom pogledu izdvojilo Bajdena bila je njegova ekstremno negativna retorika protiv ne samo vlade Srbije nego i protiv srpskog naroda, zbog čega će se kasnije, tokom svojih poseta u ulozi potpredsednika, izvinjavati.

Šta, s obzirom na ovakvu istoriju, Srbija može da očekuje od Bajdenove administracije? Najpre, sa povratkom mnogih diplomata koje su se Srbijom i Balkanom bavile tokom Obamine i Klintonove ere, nova administracija će svakako biti zaštitnik dejtonskih sporazuma i opstanka nezavisnog Kosova. Među povratnicima su i neki koji sebe smatraju „kumovima” kako kosovske nezavisnosti, tako i bošnjačke federacije. Sa druge strane, u službama američke diplomatije i nacionalne bezbednosti biće i neke mlađe ličnosti, od kojih se može očekivati da ne budu opterećene istorijom, pa da shodno tome imaju objektivniji i izbalansiraniji pogled na politiku prema Bosni i Kosovu.

Isti takav neutralni i balansirani pristup takođe bi morao da se očekuje i od Bajdenove potpredsednice Kamale Haris, čije političko iskustvo iz Kalifornije uključuje i kontakte sa srpskom dijasporom.

Drugo, niti Srbija niti ijedna druga zemlja sa Balkana nije među neposrednim prioritetima Bajdenove administracije, kao što taj region nije bio prioritet ni za vreme Trampa. Na osnovu prvih Bajdenovih postavljenja i na osnovu najavljene organizacije njegovog kabineta, jasno je naime da će klimatske promene, pandemija, ekonomski oporavak, reforma imigracione politike i odnosi sa Kinom i Rusijom biti u fokusu predsednikove pažnje i predmeti novih političkih inicijativa.

Treba imati u vidu i da je u kongresu prilično novih senatora i kongresmena iz Predstavničkog doma koji nemaju istoriju javnih stavova prema pitanjima Balkana. Ovi novoizabrani političari imaće priliku da na Balkan i Srbiju gledaju iz jedne objektivnije perspektive, nesputani nekim ranijim pozicijama njihovih prethodnika.

Zbog toga će na važnosti dobiti i srpsko predstavljanje i zastupanje u Vašingtonu, kao i međunarodne aktivnosti i odnosi sa SAD administracije predsednika Vučića.

Na ličnom planu, kao nekadašnji funkcioner Republikanske partije u Viskonsinu, a potom i od predsednika imenovan na funkciju u Vašingtonu, bio sam u prilikama da pijem kafu sa demokratom Džoom Bajdenom dok je bio potpredsednik. Doživeo sam ga kao pristupačnog i prijateljski nastrojenog, zbog čega sumnjam da će činjenica da je postao predsednik promeniti te važne aspekte njegovog karaktera. Po mom mišljenju, reputacija Srbije sa njegovom administracijom u većoj meri će zavisiti od toga šta će Srbija činiti u budućnosti nego od onoga što je činila u prošlosti.

Direktor u globalnoj konsultantskoj kući Berkli risrč grup u Vašingtonu