Svetsko tržište vakcina u epizodi „ko da više"

Da je neko pre koju godinu proricao da ništa neće biti važnije od vakcina i da će države jedne drugima bukvalno pred nosem otimati cepiva, većina ljudi u to ne bi poverovala. Na svetskom tržištu trenutno je situacija takva da vakcina protiv kovida 19 nema dovoljno kako bi se „pokrile” potrebe svih zemalja, pa se mnogi na razne načine dovijaju kako što pre da dođu do cepiva. I predsednik Srbije Aleksandar Vučić naglašava da je danas teže nabaviti vakcinu protiv korone nego nuklearno oružje i da bi Srbija bila neodgovorna da nije obezbedila oko 1,1 milion vakcina pored programa EU Kovaks, iz kojeg inače nismo dobili nijedno cepivo, kao uostalom ni zemlje iz regiona. Vučić kaže da se danas vodi rat u pravom smislu te reči oko nabavke vakcina, jer je to pitanje – pitanje ekonomskog opstanka.

Glavni problem je što su bogate zemlje naručile višestruko veći broj cepiva nego što im je zaista potrebno, a siromašne zemlje još nisu dobile nijednu dozu, a s druge strane proizvođači vakcina smanjuju broj naručenih količina. Neke farmaceutske kuće to pravdaju time što imaju probleme u proizvodnim pogonima, a druge bez posebnog objašnjenja obelodanjuju da rade na pojačavanju proizvodnih kapaciteta.

Zbog zbrke oko nabavke cepiva, u nekim zemljama je obustavljena vakcinacija, u drugim se ministri zdravlja hvataju za glavu jer nemaju obezbeđene količine doza za revakcinu, a u trećim već razmišljaju o uvođenju strožih epidemioloških mera jer uopšte nemaju vakcine.

Možda je sve ovo najslikovitije objasnio hrvatski premijer Andrej Plenković, koji je izjavio da je na tržištu vakcina protiv virusa korona na delu „kidnapovanje”, jer postoje zemlje koje plaćaju više, kako bi došle do njih, i dodao da Hrvatska neće biti među njima, već da očekuje da američka kompanija „Fajzer” ispoštuje ugovor o isporuci. Upitan da li će Hrvatska tužiti „Fajzer” zbog nepoštovanja tog dogovora, Plenković je rekao da smatra da bi proizvođač, koji se ne pridržava ugovora, trebalo Hrvatskoj da plaća penale zbog neuredne isporuke.

– Ako imate ugovor koji ste ispregovarali i plaćate ne malu cenu, ne vidim smisla u novim pregovorima ili u nuđenju više cene. Valjda bi oni nama trebalo da plaćaju penale za neispoštovani ugovor. Mislim da je normalno da obe strane ispoštuju šta je dogovoreno i iskoristićemo sva sredstva koja imamo da se to i dogodi – rekao je Plenković.

Na konstataciju da je Italija najavila tužbu protiv „Fajzera”, Plenković je rekao da će to biti „zajednička aktivnost” na nivou Evropske komisije, koja je nabavku potpisala u ime država članica EU.

Vlada Italije je inače kivna, jer mora da revidira plan masovne vakcinacije zbog smanjenih isporuka vakcina od „Fajzera”. Zamenik italijanskog ministra zdravstva Pjerpaolo Sileri je rekao da je fokus vlade da se osigura da svi koji su primili prvu dozu dobiju i drugu. Zbog kašnjenja u isporuci dogovorenih količina vakcine, pretpostavlja se, kako prenose italijanski mediji, da će imunizacija osoba starijih od 80 godina kasniti i do dva meseca.

Upitan zašto misli da su farmaceutske kompanije bile primorane da najave smanjenja isporuka, Luiđi di Majo, italijanski ministar spoljnih poslova je rekao da veruje da su jednostavno zagrizle više nego što su mogle da sažvaću…

I predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel rekao je da će EU koristiti legalna sredstva kako bi obezbedila da farmaceutske kompanije poštuju ugovore o isporuci vakcina protiv kovida 19. EU će, kaže on, naterati farmaceutske kompanije da ispune ugovore o isporuci vakcina zemljama EU, ali je priznao da će evropski blok teško ispuniti svoj cilj da vakciniše 70 odsto odrasle populacije do kraja leta.

A šta tek mogu da učine zemlje izvan EU ako ovako traljavo ide nabavka cepiva kod njih?

Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji na sastanku ministara spoljnih poslova EU naglasio je potrebu da se brzo osigura pristup zemalja zapadnog Balkana vakcinama protiv kovida 19, naglasivši da se razgovara o ažuriranju strategije EU za podelu vakcina sa trećim zemljama i drugim naporima da se obezbedi ravnopravan i pošten pristup bezbednim vakcinama na globalnom nivou.

S druge strane, predstavnici EU sastajali su se sa rukovodiocima kompanije „Astra Zeneka”, kako bi zatražili dalja pojašnjenja jer su neočekivano najavili veliko smanjenje slanja vakcine protiv kovida 19 evropskom bloku u prvom kvartalu ove godine. Kako prenosi Tanjug, predstavnici kompanije „Astra Zeneka”, koja je svoju vakcinu razvila sa Univerzitetom Oksford, saopštili su da ne mogu da ispune dogovorene ciljeve do kraja marta, dok je neimenovani zvaničnik EU rekao za Rojters da to znači smanjenje od 60 odsto vakcina na 31 milion doza.

I Poljska je u problemu, jer im je kompanija „Moderna” otkazala isporuku vakcina protiv korone, zbog čega će, ako bude potrebno, morati da menjaju plan vakcinacije. Varšava inače planira da vakciniše tri miliona ljudi u prvom kvartalu 2021. godine.

Već nekoliko dana na društvenim mrežama se širi informacija da EU „Fajzerovu” vakcinu plaća 15, Sjedinjene Američke Države 19, a Izrael 40 dolara i da je cena razlog što se vakcina prodaje onima koji više plaćaju, a ne prema ugovorenim obavezama.

Mnogi se sad okreću ka Kini, u nadi da će im ona dostaviti određene količine cepiva, iako prethodnih meseci nisu o tome pregovarali.

Si Đinping, predsednik Kine, kazao da je su oni svoje vakcine stavili na raspolaganje za više od 150 zemalja, kao i medicinske timove zemljama koje su to želele.

– Kina će i ubuduće svoja iskustva i rezultate deliti sa drugim zemljama. Važno je da se vakcinacija sprovede i u nerazvijenim zemljama. Niko ne može pobediti bez saradnje, a Kina želi da nastavi da sledi svoj kurs otvaranja i da doprinese održavanju globalnih mreža snabdevanja – istakao je Đinping.

Kada je reč o Srbiji, stručnjaci hvale napore naše države da bilateralnim ugovorima dođe do što većeg broja vakcina, ne čekajući da nam Evropa „na kašičicu” udeli koje cepivo. Prema najnovijim podacima Oksfordskog univerziteta, Srbija je na trećem mestu u Evropi, a šestom u svetu po stopi vakcinisanih protiv virusa korona na 100 građana. Ispred Srbije po stopi vakcinisanih prvom dozom vakcine protiv korone u Evropi su samo Velika Britanija i Malta.

– Zadovoljan sam količinama vakcina koje država nabavlja. Bili smo prinuđeni da se sami snalazimo. Jedina povoljna okolnost što nismo članovi EU jeste ta što smo slobodno mogli da nabavljamo cepiva. Tačno je da Mađarska, koja je deo evropske zajednice to radi, ali će sigurno kada ovo prođe morati da snosi neke posledice. Ne bi trebalo da bude tajna koliko smo platili vakcine. Ipak su to naše pare. Niko nam besplatno nije dao ništa, moraćemo mi za to da činimo neke usluge, a i da platimo. Mislim da je Aleksandar Vučić porukom da će biti vakcina za još sedam dana povećao interesovanje građana za cepivom. Stvorile su se gužve na svim punktovima za vakcinaciju. Mnogi su čekali da vide kako će da prođu oni koji su se u početku vakcinisali – smatra epidemiolog profesor dr Zoran Radovanović.

Kako ističe dr Dragoslav Popović, predsednik Udruženja za javno zdravlje Srbije, malobrojne su zemlje koje omogućavaju građanima da biraju vakcinu, poput naše države.

– Za bilo šta, pa i za vakcinu imate neke koje su favorizovane, a neke ljudi iz iracionalnih razloga ne žele da dobiju. U jeku pandemije tako ne smemo da se ponašamo. Sada postoji 12 vakcina u procesu razvoja. Da bi se tržišta u svetu pokrila, potrebno je 10 milijardi cepiva. Industrija ima ograničenja u procesu proizvodnje. Kompanije su dale presek dinamike kojom mogu da isporučuju cepiva, a problem je i čekanje na registraciju, to je usko grlo u procesu. Plan je bio da u prvom kvartalu godine dobiju vakcine prioritetne grupe, a u drugom da se imunizacija proširi. Nadam se da će se vremenom dostupnost na tržištu povećati, jer će i druge kompanije koje su u krajnjoj fazi kliničkih ispitivanja ponuditi cepiva. Za mesec i po dana će se situacija stabilizovati, barem u zemljama u našem okruženju. A međunarodna zajednica će morati da reši problem u siromašnim državama, najviše u Africi – dodaje dr Popović.

Za sada Srbija neće nikoga tužiti zbog kašnjenja isporuke cepiva, a profesor Radovanović dodaje da mnogo toga zavisi od toga kakav je ugovor sa proizvođačima vakcina napravljen.

– Kada je 2009. godine država sa „Novartisom” napravila ugovor o isporuci vakcina protiv svinjskog gripa, postojale su stavke do kojih datuma treba da se isporuče doze, a ako to ne učine – prestaje važnost ugovora. Ne znam kakve smo sada ugovore potpisali. Ako su neodređeni, od toga nema ništa. Verovatno su zemlje Zapadne Evrope koje najavljuju tužbu imale preciznije ugovorne obaveze, i za termine i za broj doza za isporuku. O tome odlučuje međunarodni sud ili onaj gde je sedište farmaceutske kompanije. Bitno je znati da li je u ugovoru definisano šta se radi u slučaju više sile, ako se nešto dogodi u proizvodnji, ukoliko dođe do eksplozije ili kontaminacije – ističe dr Radovanović.

Mnoge građane brine novi soj virusa, takozvani engleski, jer prema poslednjim istraživanjima on je zarazniji oko 50 odsto u odnosu na prvi virus koji se pojavio pa smrtnost kod njega, kako se pretpostavlja, iznosi više od 30 odsto, jer lakše ulazi u ćelije, iako je klinička slika ista kao i kod prvog virusa. Stručnjaci napominju da vakcine kojima se trenutno imunizujemo štite i od tog soja virusa korona.