Bagdad bira američkog predsednika

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, juna – Kandidati za predsednika Amerike trebalo bi da jedan od međusobnih megdana prirede u blizini najvećeg ratišta današnjice, na primer u Dubaiju. Ovakav predlog upravo je izneo komentator „Vašington posta” kao, reklo bi se, idealista bez iluzija: čini mu se logičnim da se ovdašnji izborni duel izmesti, bar na trenutak, u region kome supersila daje spoljnopolitički prioritet, iako je kao predlagač svestan da bi takav izuzetak kod mnogih ovdašnjih birača izazvao utisak da su potcenjeni i da postaju još zavisniji od Bliskog istoka.

Činjenice idu, pak, svojim već prilično originalnim tokom: američka invazija je pre više od pet godina promenila režim u Iraku a stvari su dogurale dotle da bi sada iračka drama mogla da bude presudna za izbor budućeg predsednika SAD. Takav „bumerang efekat” odavno nije viđen ni ovde ni u svetu.

Pojednostavljeno: demokrata Barak Obama je za povlačenje američkih trupa iz Iraka a republikanac Džon Mekejn je za njihovo ostajanje na tamošnjem frontu, što je razlika koja može da odluči pobednika u trci ka Beloj kući. Istraživanja javnog mnjenja potvrđuju da „irački slučaj” zauzima drugo mesto, iza ekonomskih posrtanja, na tabeli kriterijuma po kojima će birači glasati za novog lidera.

Upravo objavljeni rezultati ankete nedeljnika „Tajm” pokazuju ustalasanost Amerikanaca u ocenjivanju podobnosti Obame i Mekejna za rešavanje ratnih i ukupnih bezbednosnih izazova. Ispitanici su dali Obami pet procenata ukupnih sklonosti i 10 odsto prednosti u pristupu rešavanja iračkog problema, a Mekejnu 20 postotaka više kao „boljem zaštitniku SAD od terorizma”.

Ovakvim opredeljenjima građani su demonstrirali i distancu prema još vladajućem kursu (koji većina i inače smatra pogrešnim), jer za razliku od administracije Džordža Buša, razdvajaju tekući rat od atentatorskih pretnji ekstremista. Njihov iskaz je, reklo bi se, u prilog Obami koji (kao i većina anketiranih) smatra da ga nije trebalo ni pokretati, da je centralni front protiv terorizma u Avganistanu i pograničnom pojasu Pakistana, gde još deluje Osama bin Laden, a ne u Iraku.

Mekejn tvrdi, međutim, da se u Iraku vodi ključni boj protiv terorizma i za bezbednost Amerike. Povlačenje američkih trupa koje u vidu „postepenosti ali i rešenosti” predlaže njegov rival, ocenjuje kao „potez koji bi obodrio neprijatelje” i doveo do „sloma poverenja u međunarodni autoritet Amerike”.

Obama uverava u suprotno. Da je ratom u Iraku, Amerika povećala broj svojih protivnika (oružanih ali i političkih), i da je izazvala niz po sebe nepovoljnih posledica kao što su: rast regionalnog uticaja šiitske teokratije Irana koji pokazuje i „sumnjive” nuklearne ambicije, jačanje libanskog Hezbolaha i palestinskog Hamasa (dveju organizacija koje su ovde ozvaničene kao „terorističke”), kao i širenje dejstva Al Kaide iz Avganistana u Irak, gde je nije bilo pre američke vojne intervencije.

Utisak je, pri tom, da se prilično olako pravi diferencijacija između Mekejna i Obame kao simbola rata i mira. Spoljni oružani angažman Vašingtona će se nastaviti, sudeći po najavama oba kandidata, s tim što republikanac insistira da se na iračkom poprištu „istraje do pobede SAD”, dok je demokrata uveren da bi glavninu snaga trebalo prebaciti iz Iraka u Avganistan (i pakistansku pograničnu oblast) kako bi se ostvario suštinski antiteroristički cilj – razbijanje Al Kaide i hvatanje njenog lidera Bin Ladena.

Najizvesnije u svim tim lelujanjima je da će sledećeg predsednika dočekati mučno nasleđe sadašnjeg lidera. Još uvek, čini se, nema jasne „izlazne strategije” iz iračkog košmara koji uzdrmava i „američki san”, pogotovu zbog okolnosti da se invazijom obećavalo bolje snabdevanje naftom a da je petrolej, čija je niska cena ugrađena u temelje američkog prosperiteta, u međuvremenu drastično poskupeo.

Primetno je da su, u poslednje vreme, predsednički kandidati donekle potisli rasprave o smislu iračkog rata. Kao da očekuju šta tamo sledi, pre ovdašnjih izbora.

Najizvesnijim se trenutno čine dve okolnosti. Rat u Iraku spada u „izabrane ratove”, bez osnovanog povoda. Ujedno, povodom njega se rasplamsava i „izborni rat” između Obame i Mekejna. Brže će se, nesumnjivo, okončati „izborni rat” (početkom novembra) nego „izabrani rat”…

M. Pantelić

------------------------------------------------

Vojni bilans žrtava u Iraku

London – Najmanje 4.113 američkih vojnika poginulo je u Iraku od početka vojnih operacija u toj zemlji, u martu 2003. godine, saopštila je američka vojska. Među poginulima ima osam civila koji su radili pri vojsci, dok je najmanje 3.350 poginulo u borbenim okolnostima, saopštila je vojska.

Britanska vojska je saopštila da je poginulo 176 njenih vojnika, Italija 33, Ukrajina 18, Poljska 21, Bugarska 13, a Španija 11. Danska je u Iraku izgubila sedam vojnika, El Salvador pet, Slovačka četiri, Letonija tri, Estonija, Gruzija, Holandija, Tajland i Rumunija po dva i Australija, Mađarska, Kazahstan i Južna Koreja po jednog, prenose agencije.

Fonet