Tekstilci protiv "Varteksa"

Tekstilci Srbije su protiv ugovora potpisanog između organizatora Univerzijade 2009. u Beogradu i hrvatske firme "Varteks", jer smatraju da im je uskraćena mogućnost da učestvuju u utakmici za dobijanje jednog značajnog posla. Kako je juče na konferenciji za novinare naglasio Dragan Đurić, potpredsednik Privredne komore Srbije, svim državnim organima biće upućen zahtev da zaštite domaću industriju i da ponište ugovor potpisan između preduzeća "Univerzijada Beograd 2009" i inostrane kompanije.

Ugovorom je predviđeno šivenje 45.000 odela za učesnike Univerzijade, koja će u Beogradu biti održana za dve godine, a ukupna vrednost čitavog posla sa "Varteksom", prema podacima Privredne komore Srbije, procenjuje se na 4,8 miliona evra.

– Smatramo da će svi u državi vrlo brzo reagovati i rešiti taj problem – izjavio je Đurić i napomenuo da PKS traži raspisivanje tendera za dobijanje tog posla i da budžetska inspekcija preispita potpisani ugovor i utvrdi da li je došlo do kršenja Zakona o javnim nabavkama.

Prema Đurićevoj oceni, procedura predviđena zakonom prekršena je, jer se po Zakonu o javnim nabavkama "striktno navodi prednost domaćih proizvođača nad stranim, kako bi se zaštitila domaća privreda".

Đurić je rekao da se Udruženje industrije tekstila, odeće, kože i obuće PKS obratilo i predsedniku Srbije Borisu Tadići i vicepremijeru Božidaru Đeliću, sa zahtevom da se preispita da li je prilikom davanja posla "Varteksu" prekršen Zakon o javnim nabavkama.

 – Ne znam zašto je taj posao dat "Varteksu", verovatno nešto ima iza toga – rekao je Đurić, inače vlasnik "Zekstre", ali nije objasnio na šta je mislio.

Napominjući da će "Varteks" za šivenje 45.000 odela za Univerzijadu verovatno angažovati nekog drugog, potpredsednik PKS je istakao da bi tekstilne firme iz Srbije, kao što su "Zekstra", "Nikolas", "Prvi maj" ili "Železničar", to uradile sasvim kvalitetno. Te firme nisu prihvaćene uz obrazloženje da nemaju kapacitet za to, rekao je on, odbacujući taj argument kao neosnovan, jer su tekstilne fabrike iz Srbije šile odeću i za domaće sportiste koji su učestvovali na Univerzijadi u Istanbulu.

Želja tekstilaca je da rade ovaj posao, a, prema oceni potpredsednika PKS, oni bi to uradili "ne radi neke velike dobiti, već zato što se skup održava u Srbiji". On je procenio da posao ne bi dobila jedna firma, već bi se formirao konzorcijum u kome bi radilo sedam-osam firmi, uključujući i mala preduzeća.

Đurić je ukazao i na neravnopravan tretman koji imaju srpske firme u Hrvatskoj i Sloveniji, kao i na status hrvatskih i slovenačkih firmi u Srbiji. Prema njegovim rečima, kompanije iz ove dve države direktno su investirale 828 miliona evra. Hrvatske firme kupile su i značajna preduzeća, poput "Frikoma", "Dijamanta", "Svislajona", "Jelen Dola", a poslednja velika transakcija bila je kupovina turističke agencije "Džoli travel". Slična je situacija i sa slovenačkim kompanijama, koje su postale vlasnici velikih srpskih firmi, dok ovdašnje kompanije nisu uspele da se probiju na hrvatsko i slovenačko tržište.

Prema Đurićevim rečima, očigledno je da Srbija mora da insistira na ravnopravnosti u poslovanju, što se odnosi pre svega na mogućnost investiranja u regionu.

– Na tim tržištima nismo bili u mogućnosti da kupimo bukvalno ni jedno preduzeće, iako smo bili veoma zainteresovani i nudili odlične uslove – rekao je Đurić, optužujući za ovakvo stanje i "lobističke grupe" koje omogućavaju da u Srbiji firme iz Slovenije i Hrvatske kupe "šta god požele".